Stari zavet - Prva knjiga Mojsijeva - Postanje - Glava 43

¹ Ali glad beše vrlo velika u onoj zemlji.

1 Moj. 12:10, 1 Moj. 26:1, 1 Car. 18:2, 2 Car. 8:1, Jer. 52:6, Plač 5:10

² Pa kad pojedoše žito koje behu doneli iz Misira, reče im otac: Idite opet, i kupite nam malo hrane.

³ A Juda mu progovori i reče: Tvrdo nam se zarekao onaj čovek govoreći: Nećete videti lice moje, ako ne bude s vama brat vaš.

1 Moj. 42:20, 1 Moj. 44:23, 1 Moj. 44:26, 2 Sam. 14:24

⁴ Ako ćeš pustiti s nama brata našeg, ići ćemo i kupićemo ti hrane.

⁵ Ako li nećeš pustiti, nećemo ići, jer nam je rekao onaj čovek: Nećete videti lice moje, ako ne bude s vama brat vaš.

1 Moj. 42:20

⁶ A Izrailj reče: Što mi to zlo učiniste i kazaste čoveku da imate još jednog brata?

⁷ A oni rekoše: Čovek je potanko raspitivao za nas i za rod naš govoreći: Je li vam jošte živ otac? Imate li još braće? A mi mu odgovorismo kako nas pitaše. Jesmo li mogli kako znati da će kazati: Dovedite brata svog?

⁸ I reče Juda Izrailju ocu svom: Pusti dete sa mnom, pa ćemo se podignuti i otići, da ostanemo živi i ne pomremo i mi i ti i naša deca.

⁹ Ja ti se jamčim za nj, iz moje ga ruke išti; ako ti ga ne dovedem natrag i preda te ne stavim, da sam ti kriv do veka.

1 Moj. 44:32, Filip. 1:18

¹⁰ Da nismo toliko oklevali, do sada bismo se dva puta vratili.

¹¹ Onda reče Izrailj otac njihov: Kad je tako, učinite ovo: uzmite šta najlepše ima u ovoj zemlji u svoje vreće, i ponesite čoveku onom dar: malo tamjana i malo meda, mirisavog korenja i smirne, urme i badema.

1 Moj. 32:20, 1 Moj. 37:25, Priče 18:16, Jer. 8:22, Jezek. 27:17

¹² A novaca ponesite dvojinom, i uzmite novce što behu ozgo u vrećama vašim i odnesite natrag, može biti da je pogreška.

1 Moj. 42:25

¹³ I uzmite brata svog, pa ustanite i idite opet k onom čoveku.

¹⁴ A Bog Svemogući da vam da da nađete milost u onog čoveka, da vam pusti brata vašeg drugog i Venijamina; ako li ostanem bez dece, nek ostanem bez dece.

1 Sam. 14:6, 2 Sam. 22:3, 2 Sam. 22:31, Jov 13:15, Ps. 22:4, Ps. 34:8, Ps. 34:22, Ps. 141:8, Priče 28:5, Isa. 57:13, Naum 1:7

¹⁵ Tada uzevši dare i novaca dvojinom, uzevši i Venijamina, podigoše se i otidoše u Misir, i izađoše pred Josifa.

¹⁶ A Josif kad vide s njima Venijamina, reče čoveku koji upravljaše kućom njegovom: Odvedi ove ljude u kuću, pa nakolji mesa i zgotovi, jer će u podne sa mnom jesti ovi ljudi.

1 Moj. 24:2, 1 Moj. 39:4

¹⁷ I učini čovek kako Josif reče, i uvede ljude u kuću Josifovu.

¹⁸ A oni se bojahu kad ih čovek vođaše u kuću Josifovu, i rekoše: Za novce koji pre behu metnuti u vreće naše vodi nas, dokle smisli kako će nas okriviti, da nas zarobi i uzme naše magarce.

¹⁹ Pa pristupivši k čoveku koji upravljaše kućom Josifovom, progovoriše mu na vratima kućnim,

²⁰ I rekoše: Čuj, gospodaru; došli smo bili i pre, i kupismo hrane;

²¹ Pa kad dođosmo u jednu gostionicu i otvorismo vreće, a to novci svakog nas behu ozgo u vreći njegovoj, novci naši na meru; i evo smo ih doneli natrag;

1 Moj. 42:27, 1 Moj. 44:8

²² A druge smo novce doneli da kupimo hrane; ne znamo ko nam metnu novce naše u vreće.

²³ A on im reče: Budite mirni, ne bojte se; Bog vaš i Bog oca vašeg metnuo je blago u vreće vaše; novci su vaši bili u mene. I izvede im Simeuna.

²⁴ I uvede ih čovek u kuću Josifovu, i donese im vode te opraše noge, i magarcima njihovim položi.

1 Moj. 18:4, 1 Moj. 24:32, Lk. 7:44, Jn. 13:5, 1 Tim. 5:10

²⁵ I pripraviše dar čekajući dokle dođe Josif u podne, jer čuše da će oni onde jesti.

1 Moj. 43:31

²⁶ I kad Josif dođe kući, iznesoše mu dar koji imahu kod sebe, i pokloniše mu se do zemlje.

1 Moj. 27:29, 1 Moj. 33:6, Ruta 2:10

²⁷ A on ih zapita kako su, i reče: Kako je otac vaš stari, za koga mi govoriste? Je li jošte živ?

1 Moj. 42:11, 1 Moj. 42:13

²⁸ A oni rekoše: Dobro je sluga tvoj, otac naš; još je živ. I pokloniše mu se.

1 Moj. 37:7, Priče 14:19

²⁹ A on pogledavši vide Venijamina brata svog, sina matere svoje, i reče: Je li vam to najmlađi brat vaš za kog mi govoriste? I reče: Bog da ti bude milostiv, sinko!

1 Moj. 35:17, 1 Moj. 42:13

³⁰ A Josifu goraše srce od ljubavi prema bratu svom, te brže potraži gde će plakati, i ušavši u jednu sobu plaka onde.

1 Moj. 42:24, 2 Sam. 18:33, 1 Car. 3:26, Jer. 31:20

³¹ Posle umiv se izađe, i ustežući se reče: Dajte jelo.

³² I donesoše njemu najposle i Misircima koji obedovahu u njega, jer ne mogahu Misirci jesti s Jevrejima, jer je to nečisto Misircima.

1 Moj. 46:34, 2 Moj. 8:26

³³ A seđahu pred njim stariji po stareštvu svom a mlađi po mladosti svojoj. I zgledahu se od čuda.

³⁴ I uzimajući jela ispred sebe slaše njima, i Venijaminu dopade pet puta više nego drugima. I piše i napiše se s njim.

1 Moj. 45:22, 2 Sam. 11:8