Stari zavet - Prva knjiga Mojsijeva - Postanje - Glava 37

¹ A Jakov živeše u zemlji gde mu je otac bio došljak, u zemlji hananskoj.

² Ovo su događaji Jakovljevi. Josif kad beše momak od sedamnaest godina, pasaše stoku s braćom svojom, koju rodiše Vala i Zelfa žene oca njegovog; i donošaše Josif zle glasove o njima ocu svom.

1 Moj. 41:46, 1 Moj. 42:8, 1 Sam. 2:22

³ A Izrailj ljubljaše Josifa najvećma izmeću svih sinova svojih, jer mu se rodio pod starost; i načini mu šarenu haljinu.

1 Moj. 37:31, 1 Moj. 44:20, 2 Sam. 13:18

⁴ A braća videći gde ga otac ljubi najvećma između sve braće njegove, stadoše mrzeti na nj tako da mu ne mogahu lepu reč progovoriti.

1 Moj. 27:41, 1 Moj. 49:23, 1 Sam. 17:28, Jer. 12:6, Jn. 7:3, Jn. 7:5, 1 Jn. 2:11, 1 Jn. 3:10, 1 Jn. 3:12

⁵ Uz to usni Josif san i pripovedi braći svojoj, te oni još većma omrznu na nj.

⁶ Jer im reče: Da čujete san što sam snio:

⁷ Vezasmo snoplje u polju, pa moj snop usta i ispravi se, a vaši snopovi iđahu unaokolo i klanjahu se snopu mom.

1 Moj. 42:6, 1 Moj. 42:9, 1 Moj. 43:26, 1 Moj. 44:14

⁸ Tada mu braća rekoše: Da nećeš još biti car nad nama i zapovedati nam? Stoga još većma stadoše mrzeti na nj radi snova njegovih i radi reči njegovih.

1 Moj. 42:10

⁹ Posle opet usni drugi san, i pripovedi braći svojoj govoreći: Usnih opet san, a to se sunce i mesec i jedanaest zvezda klanjahu meni.

1 Moj. 46:29

¹⁰ A pripovedi i ocu svom i braći svojoj; ali ga otac prekori i reče mu: Kakav je to san što si snio? Eda li ćemo doći ja i mati tvoja i braća tvoja da se klanjamo tebi do zemlje?

1 Moj. 27:29

¹¹ I zaviđahu mu braća; ali otac njegov čuvaše ove reči.

Dan. 7:28, Lk. 2:19, Lk. 2:51, Dela 7:9

¹² A kad braća njegova otidoše da pasu stoku oca svog kod Sihema,

¹³ Reče Izrailj Josifu: Ne pasu li braća tvoja stoku kod Sihema? Hajde da te pošaljem k njima. A on reče: Evo me.

¹⁴ A on mu reče: Idi, vidi kako su braća tvoja i kako je stoka, pa dođi da mi javiš. I opravi ga iz doline hevronske, i on otide put Sihema.

1 Moj. 13:18, 1 Moj. 23:2, 1 Moj. 23:19, 1 Moj. 35:27, Is.N. 14:14, Sud. 1:10

¹⁵ I čovek jedan nađe ga a on luta po polju; te ga zapita govoreći: Šta tražiš?

¹⁶ A on reče: Tražim braću svoju; kaži mi, molim te, gde su sa stokom?

Pes. 1:7

¹⁷ A čovek reče: Otišli su odavde, jer čuh gde rekoše: Hajdemo u Dotaim. I otide Josif za braćom svojom, i nađe ih u Dotaimu.

2 Car. 6:13

¹⁸ A oni ga ugledaše iz daleka; i dok još ne dođe blizu njih, stadoše se dogovarati da ga ubiju,

1 Sam. 19:1, Ps. 31:13, Ps. 37:12, Ps. 37:32, Ps. 94:21, Mt. 27:1, Mk. 14:1, Jn. 11:53, Dela 23:12

¹⁹ I rekoše među sobom: Gle, evo onog što sne sanja.

²⁰ Hajde sada da ga ubijemo i da ga bacimo u koju od ovih jama, pa ćemo kazati: Ljuta ga je zverka izjela. Onda ćemo videti šta će biti od njegovih snova.

Priče 1:11, Priče 6:17, 1 Jn. 3:12

²¹ Ali Ruvim kad ču to, izbavi ga iz ruku njihovih rekavši: Nemojte da ga ubijemo.

1 Moj. 42:22

²² I još im reče Ruvim: Nemojte krv prolivati; bacite ga u ovu jamu u pustinji, a ne dižite ruke na nj. A on ga htede izbaviti iz ruku njihovih i odvesti k ocu.

²³ I kad Josif dođe k braći svojoj, svukoše s njega haljinu njegovu, haljinu šarenu, koju imaše na sebi.

²⁴ I uhvativši ga baciše ga u jamu; a jama beše prazna, ne beše vode u njoj.

²⁵ Posle sedoše da jedu. I podigavši oči ugledaše, a to gomila Ismailjaca iđaše od Galada s kamilama natovarenim mirisavog korenja i tamjana i smirne, te nošahu u Misir.

1 Moj. 37:26, 1 Moj. 37:36, Priče 30:20, Jer. 8:22

²⁶ I reče Juda braći svojoj: Kakva će biti korist što ćemo ubiti brata svog i zatajiti krv njegovu?

1 Moj. 4:10, Jov 16:18

²⁷ Hajde da ga prodamo ovim Ismailjcima pa da ne dižemo ruke svoje na nj, jer nam je brat, naše je telo. I poslušaše ga braća njegova.

1 Moj. 29:14, 1 Moj. 42:21, 1 Sam. 18:17, Nem. 5:5

²⁸ Pa kad trgovci madijanski behu pored njih, oni izvukoše i izvadiše Josifa iz jame, i prodadoše Josifa Ismailjcima za dvadeset srebrnika; i oni odvedoše Josifa u Misir.

1 Moj. 39:1, 1 Moj. 45:4, 5 Moj. 33:16, Sud. 6:3, Ps. 105:17, Mt. 27:9, Dela 7:9

²⁹ A kad se Ruvim vrati k jami, a to nema Josifa u jami; tada razdre haljine svoje,

Jov 1:20

³⁰ Pa se vrati k braći svojoj, i reče: Nema deteta; a ja kuda ću?

1 Moj. 42:13, 1 Moj. 42:36, Jer. 31:15

³¹ Tada uzeše haljinu Josifovu, i zaklavši jare zamočiše haljinu u krv,

1 Moj. 37:23

³² Pa onda poslaše šarenu haljinu ocu njegovom poručivši: Nađosmo ovu haljinu, vidi je li haljina sina tvog ili nije.

³³ A on je pozna i reče: Sina je mog haljina; ljuta ga je zverka izjela; Josif je doista raskinut.

1 Moj. 37:20, 1 Moj. 44:28

³⁴ I razdre Jakov haljine svoje, i veza kostret oko sebe, i tužaše za sinom svojim dugo vremena.

1 Moj. 37:29

³⁵ I svi sinovi njegovi i sve kćeri njegove ustadoše oko njega tešeći ga, ali se on ne dade utešiti, nego govoraše: S tugom ću u grob leći za sinom svojim. Pa i njegov otac plakaše za njim.

1 Moj. 42:38, 2 Sam. 12:17

³⁶ A Madijani prodadoše ga u Misir Petefriju, dvoraninu Faraonovom, zapovedniku stražarskom.

1 Moj. 39:1