Stari zavet - Prva knjiga Mojsijeva - Postanje - Glava 39

¹ A Josifa odvedoše u Misir; i Petefrije dvoranin Faraonov, zapovednik stražarski, čovek Misirac, kupi ga od Ismailjaca, koji ga odvedoše onamo.

1 Moj. 37:36, Ps. 37:28, Ps. 105:17

² I Gospod beše s Josifom, te bi srećan, i živeše u kući gospodara svog Misirca.

1 Moj. 21:22, 1 Moj. 26:24, 1 Moj. 26:28, 1 Moj. 28:15, 1 Sam. 16:18, 1 Sam. 18:14, 1 Sam. 18:28, Jov 17:9, Ps. 5:12, Priče 3:7, Priče 3:9, Priče 3:10, Priče 3:33, Priče 30:5, Dela 7:9

³ I gospodar njegov vide da je Gospod s njim i da sve što radi Gospod vodi u napredak u ruci njegovoj.

Ps. 1:3, Priče 10:6, Priče 10:22, Priče 28:20

⁴ I Josif steče milost u njega, i dvoraše ga; a najposle postavi ga nad celim domom svojim, i šta god imaše njemu dade u ruke.

1 Moj. 18:3, 1 Moj. 19:19, 1 Moj. 24:2

⁵ A kad ga postavi nad domom svojim i nad svim što imaše, od tada Gospod blagoslovi dom toga Misirca radi Josifa; i blagoslov Gospodnji beše na svemu što imaše u kući i u polju.

1 Moj. 30:27, 5 Moj. 28:3

⁶ I ostavi u Josifovim rukama sve što imaše, i ne razbiraše nizašta osim jela koje jeđaše. A Josif beše lepog stasa i lepog lica.

1 Sam. 16:12

⁷ I dogodi se posle, te se žena gospodara njegovog zagleda u Josifa, i reče: Lezi sa mnom.

2 Sam. 13:11

⁸ A on ne hte, nego reče ženi gospodara svog: Eto gospodar moj ne razbira nizašta šta je u kući, nego šta god ima dade meni u ruke.

⁹ Ni sam nije veći od mene u ovoj kući, i ništa ne krije od mene osim tebe, jer si mu žena; pa kako bih učinio tako grdno zlo i Bogu zgrešio?

1 Moj. 20:6, 3 Moj. 6:2, 2 Sam. 12:13, Ps. 51:4, Priče 6:29, Priče 6:32

¹⁰ I ona govoraše takve reči Josifu svaki dan, ali je ne posluša da legne s njom ni da se bavi kod nje.

¹¹ A jedan dan kad dođe Josif u kuću da radi svoj posao, a ne beše nikoga od domašnjih u kući,

Priče 7:19

¹² Ona ga uhvati za haljinu govoreći: Lezi sa mnom. Ali on ostavivši joj u rukama haljinu svoju pobeže i otide.

2 Sam. 13:11, Priče 7:13

¹³ A kad ona vide gde joj ostavi u rukama haljinu svoju i pobeže,

¹⁴ Viknu čeljad svoju, i reče im govoreći: Gledajte, doveo nam je čoveka Jevrejina da nas sramoti; dođe k meni da legne sa mnom, a ja povikah glasno;

¹⁵ A on kad ču gde vičem, ostavi haljinu svoju kod mene i pobeže i otide.

¹⁶ I ona ostavi haljinu njegovu kod sebe dok mu gospodar dođe kući.

¹⁷ A tada mu reče ovako govoreći: Sluga Jevrejin, koga si nam doveo, dođe k meni da me osramoti;

2 Moj. 23:1, Ps. 120:3, Priče 6:25, Priče 23:27, Priče 26:28, Priče 30:23

¹⁸ A ja povikah glasno, te on ostavi haljinu svoju kod mene i pobeže.

¹⁹ A kad gospodar njegov ču reči žene svoje gde mu reče: To mi je učinio sluga tvoj, razgnevi se vrlo.

Priče 6:34

²⁰ I gospodar Josifov uhvati ga, i baci ga u tamnicu, gde ležahu sužnji carski: i bi onde u tamnici.

1 Moj. 40:3, 1 Moj. 41:14, Ps. 105:18, Amos 5:8, 1 Pet. 2:19

²¹ Ali Gospod beše s Josifom i raširi milost svoju nad njim i učini te omile tamničaru.

2 Moj. 3:21, 2 Moj. 11:3, 2 Moj. 12:36, Nem. 1:11, Ps. 106:46, Priče 16:7, Dan. 1:9, Dela 7:9

²² I poveri tamničar Josifu sve sužnje u tamnici, i šta je god trebalo onde činiti on uređivaše.

1 Moj. 40:3

²³ I tamničar ne nadgledaše ništa što beše u Josifovoj ruci, jer Gospod beše s njim; i šta god činjaše, Gospod vođaše u napredak.

1 Moj. 39:2, Priče 11:11