Stari zavet - Prva knjiga Mojsijeva - Postanje - Glava 29

¹ Tada se podiže Jakov i otide u zemlju istočnu.

4 Moj. 23:7, Os. 12:13

² I obzirući se ugleda studenac u polju; i gle, tri stada ovaca ležahu kod njega, jer se na onom studencu pojahu stada, a veliki kamen beše studencu na vratima.

³ Onde se skupljahu sva stada, te pastiri odvaljivahu kamen s vrata studencu i pojahu stada, i posle opet privaljivahu kamen na vrata studencu na njegovo mesto.

⁴ I Jakov im reče: Braćo, odakle ste? Rekoše: Iz Harana smo.

⁵ A on im reče: Poznajete li Lavana sina Nahorovog? Oni rekoše: Poznajemo.

⁶ On im reče: Je li zdrav? Rekoše: Jeste, i evo Rahilje kćeri njegove, gde ide sa stadom.

1 Moj. 43:27

⁷ I on reče: Eto još je rano, niti je vreme vraćati stoku; napojte stoku pa idite i pasite je.

⁸ A oni rekoše: Ne možemo, dokle se ne skupe sva stada, da odvalimo kamen s vrata studencu, onda ćemo napojiti stoku.

⁹ Dok on još govoraše s njima, dođe Rahilja sa stadom oca svog, jer ona pasaše ovce.

1 Moj. 24:45, 2 Moj. 2:16

¹⁰ A kad Jakov vide Rahilju kćer Lavana ujaka svog, i stado Lavana ujaka svog, pristupi Jakov i odvali kamen studencu s vrata, i napoji stado Lavana ujaka svog.

2 Moj. 2:16

¹¹ I poljubi Jakov Rahilju, i povikavši zaplaka se.

1 Moj. 33:4, Rim. 16:16, 2 Kor. 13:12, 1 Pet. 5:14

¹² I kaza se Jakov Rahilji da je rod ocu njenom i da je sin Revečin; a ona otrča te javi ocu svom.

1 Moj. 13:8, 1 Moj. 14:14, 1 Moj. 24:28

¹³ A kad Lavan ču za Jakova sina sestre svoje, istrča mu na susret, i zagrli ga i poljubi, i uvede u svoju kuću. I on pripovedi Lavanu sve ovo.

¹⁴ A Lavan mu reče: Ta ti si kost moja i telo moje. I osta kod njega ceo mesec dana.

1 Moj. 2:23, Sud. 9:2, 2 Sam. 5:1, 2 Sam. 19:12

¹⁵ Tada reče Lavan Jakovu: Zar badava da mi služiš, što si mi rod? Kaži mi šta će ti biti plata?

¹⁶ A Lavan imaše dve kćeri: starijoj beše ime Lija, a mlađoj Rahilja.

¹⁷ I u Lije behu kvarne oči, a Rahilja beše lepog stasa i lepog lica.

¹⁸ I Jakovu omile Rahilja, te reče: Služiću ti sedam godina za Rahilju, mlađu kćer tvoju.

1 Moj. 31:41, 2 Sam. 3:14

¹⁹ A Lavan mu reče: Bolje tebi da je dam nego drugom; ostani kod mene.

²⁰ I odsluži Jakov za Rahilju sedam godina, i učiniše mu se kao nekoliko dana, jer je ljubljaše.

1 Moj. 30:26, Pes. 8:7, Os. 12:13

²¹ I reče Jakov Lavanu: Daj mi ženu, jer mi se navrši vreme, da legnem s njom.

Sud. 15:1

²² I sazva Lavan sve ljude iz onog mesta i učini gozbu.

Sud. 14:10, Jn. 2:1

²³ A uveče uze Liju kćer svoju i uvede je k Jakovu, i on leže s njom.

²⁴ I Lavan dade Zelfu robinju svoju Liji kćeri svojoj da joj bude robinja.

²⁵ A kad bi ujutru, gle, ono beše Lija; te reče Jakov Lavanu: Šta si mi to učinio? Ne služim li za Rahilju kod tebe? Zašto si me prevario?

²⁶ A Lavan mu reče: Ne biva u našem mestu da se uda mlađa pre starije.

²⁷ Navrši nedelju dana s tom, pa ćemo ti dati i drugu za službu što ćeš služiti kod mene još sedam godina drugih.

1 Moj. 31:41, Sud. 14:12

²⁸ Jakov učini tako, i navrši s njom nedelju dana, pa mu dade Lavan Rahilju kćer svoju za ženu.

²⁹ I dade Lavan Rahilji kćeri svojoj robinju svoju Valu da joj bude robinja.

³⁰ I tako leže Jakov s Rahiljom; i voljaše Rahilju nego Liju, i stade služiti kod Lavana još sedam drugih godina.

1 Moj. 30:26, 1 Moj. 31:41, Os. 12:13

³¹ A Gospod videći da Jakov ne mari za Liju, otvori njoj matericu, a Rahilja osta nerotkinja.

1 Moj. 30:1, 5 Moj. 22:13, Ps. 127:3

³² I Lija zatrudne, i rodi sina, i nadede mu ime Ruvim, govoreći: Gospod pogleda na jade moje, sada će me ljubiti muž moj.

2 Moj. 3:7, 2 Moj. 4:31, 5 Moj. 26:7, Ps. 25:18, Ps. 106:44, Dela 7:8

³³ I opet zatrudne, i rodi sina i reče: Gospod ču da sam prezrena, pa mi dade i ovog. I nadede mu ime Simeun.

5 Moj. 21:15

³⁴ I opet zatrudne, i rodi sina, i reče: Da ako se sada već priljubi k meni muž moj, kad mu rodih tri sina. Zato mu nadeše ime Levije.

³⁵ I zatrudne opet, i rodi sina, i reče: Sada ću hvaliti Gospoda. Zato mu nadede ime Juda; i presta rađati.

4 Moj. 1:26