Stari zavet - Prva knjiga Mojsijeva - Postanje - Glava 32

¹ A Jakov otide svojim putem; i sretoše ga anđeli Božiji;

Ps. 91:11, Jev. 1:14

² A kad ih ugleda Jakov, reče: Ovo je logor Božji. I prozva ono mesto Mahanaim.

Is.N. 5:14, 2 Sam. 2:8, 2 Car. 6:16, Ps. 103:21, Ps. 148:2, Lk. 2:13

³ I Jakov posla pred sobom glasnike k Isavu bratu svom u zemlju Sir, krajinu edomsku.

1 Moj. 33:14, 1 Moj. 36:6, 5 Moj. 2:5, Is.N. 24:4

⁴ I zapovedi im govoreći: Ovako kažite gospodaru mom Isavu: Sluga tvoj Jakov ovako kaže: Bio sam došljak kod Lavana i bavio se do sad.

Priče 15:1

⁵ A imam volova i magaraca, ovaca i sluga, i sluškinja, i poslah da javim tebi gospodaru svom, eda bih našao milost pred tobom.

1 Moj. 30:43, 1 Moj. 33:8

⁶ I vratiše se glasnici k Jakovu i rekoše mu: Idosmo do brata tvog Isava, i eto on ti ide na susret s četiri stotine momaka.

1 Moj. 33:1

⁷ A Jakov se uplaši jako i zabrinu se; pa razdeli svoje ljude i ovce i goveda i kamile u dve čete.

1 Moj. 35:3, Priče 2:11, Ef. 5:15

⁸ I reče: Ako Isav udari na jednu četu i razbije je, da ako druga uteče.

⁹ I reče Jakov: Bože oca mog Avrama i Bože oca mog Isaka, Gospode, koji si mi kazao: Vrati se u zemlju svoju i u rod svoj, i ja ću ti biti dobrotvor!

1 Moj. 28:13, 1 Moj. 31:3, Ps. 50:15

¹⁰ Nisam vredan tolike milosti i tolike vere što si učinio sluzi svom; jer samo sa štapom svojim pređoh preko Jordana, a sada sam gospodar od dve čete.

1 Moj. 24:27, 2 Sam. 9:8, Jov 8:7

¹¹ Izbavi me iz ruke brata mog, iz ruke Isavove, jer se bojim da ne dođe i ubije mene i mater s decom.

Ps. 59:1, Os. 10:14

¹² A Ti si kazao: Zaista ja ću ti biti dobrotvor, i učiniću seme tvoje da bude kao peska morskog, koji se ne može izbrojati od množine.

1 Moj. 28:13, 4 Moj. 10:29

¹³ I zanoći onde onu noć, i uze šta mu dođe do ruke, da pošalje na dar Isavu bratu svom,

1 Moj. 43:11

¹⁴ Dvesta koza s dvadeset jaraca, dvesta ovaca s dvadeset ovnova,

¹⁵ Trideset kamila dojilica s kamiladima, četrdeset krava s desetoro teladi, dvadeset magarica s desetoro magaradi.

¹⁶ I predade ih slugama svojim, svako stado napose, i reče slugama: Idite napred preda mnom, ostavljajući dosta mesta između jednog stada i drugog.

1 Sam. 25:19

¹⁷ I zapovedi prvom govoreći: Kad sretneš Isava, brata mog, pa te zapita: Čiji si? I kuda ideš? I čije je to što goniš pred sobom?

¹⁸ A ti reci: Sluge tvog Jakova, a ovo šalje na dar gospodaru svom Isavu, a eto i sam ide za nama.

¹⁹ Tako zapovedi i drugom i trećem i svima koji iđahu za stadom, i reče: Tako kažite Isavu kad naiđete na nj.

²⁰ I još kažite: Eto, Jakov sluga tvoj ide za nama. Jer govoraše: Ublažiću ga darom koji ide preda mnom, pa ću mu onda videti lice, da ako me lepo primi.

Priče 21:14

²¹ Tako otide dar napred, a on prenoći onu noć kod čete svoje.

²² I po noći usta, i uze obe žene i dve robinje i jedanaestoro dece svoje; i prebrodi brod Javok.

5 Moj. 3:16

²³ A pošto njih uze i prevede preko potoka, preturi i ostalo što imaše.

²⁴ A kad osta Jakov sam, tada se jedan čovek rvaše s njim do zore.

²⁵ I kad vide da ga ne može svladati, udari ga po zglavku u stegnu, te se Jakovu iščaši stegno iz zglavka, kad se čovek rvaše s njim.

Mt. 26:41, 2 Kor. 12:7

²⁶ Pa onda reče: Pusti me, zora je. A Jakov mu reče: Neću te pustiti dokle me ne blagosloviš.

Os. 12:5, Lk. 24:28

²⁷ A čovek mu reče: Kako ti je ime. A on odgovori: Jakov.

²⁸ Tada mu reče: Odsele se nećeš zvati Jakov, nego Izrailj; jer si se junački borio i s Bogom i s ljudima, i odoleo si.

1 Moj. 25:31, 1 Moj. 27:33, 1 Sam. 26:25, Os. 12:4

²⁹ A Jakov zapita i reče: Kaži mi kako je tebi ime. A On reče: Što pitaš kako mi je ime? I blagoslovi ga onde.

2 Moj. 3:13, Sud. 13:18

³⁰ I Jakov nadede ime onom mestu Fanuil; jer, veli, Boga videh licem k licu, i duša se moja izbavi.

1 Moj. 16:13, 2 Moj. 24:11, 2 Moj. 33:20, 5 Moj. 5:24, Sud. 6:22, Sud. 13:22, Isa. 6:5

³¹ I sunce mu se rodi kad prođe Fanuil, i hramaše na stegno svoje.

³² Zato sinovi Izrailjevi ne jedu krajeve od mišića na zglavku u stegnu do današnjeg dana, što se Jakovu povrediše krajevi od mišića na zglavku u stegnu.