Stari zavet - Prva knjiga Mojsijeva - Postanje - Glava 44

¹ I zapovedi Josif čoveku što upravljaše kućom njegovom govoreći: Naspi ovim ljudima u vreće žita koliko mogu poneti, i svakome u vreću metni ozgo novce njegove.

² I čašu moju, čašu srebrnu, metni najmlađem u vreću odozgo i novce za njegovo žito. I učini kako mu Josif reče.

³ A ujutru kad svanu, otpustiše ljude s magarcima njihovim.

⁴ A kad izađoše iz mesta i još ne behu daleko, reče Josif čoveku što upravljaše kućom njegovom: Ustani, idi brže za onim ljudima, i kad ih stigneš reci im: Zašto vraćate zlo za dobro?

⁵ Nije li to čaša iz koje pije moj gospodar? I neće li po njoj zacelo poznati kakvi ste? Zlo ste radili što ste to učinili.

1 Moj. 44:15

⁶ I on ih stiže, i reče im tako.

⁷ A oni mu rekoše: Zašto govoriš, gospodaru, takve reči? Sačuvaj Bože da sluge tvoje učine takvo šta!

1 Sam. 20:2

⁸ Eno smo ti doneli natrag iz zemlje hananske novce koje nađosmo ozgo u vrećama svojim, pa kako bismo ukrali iz kuće gospodara tvog srebro ili zlato?

1 Moj. 43:21

⁹ U kog se između sluga tvojih nađe, onaj neka pogine, i svrh toga mi ćemo biti robovi gospodaru mom.

1 Moj. 31:32

¹⁰ A on reče: Neka bude kako rekoste; ali u koga se nađe, onaj da mi bude rob, a vi ostali nećete biti krivi.

¹¹ I brže poskidaše svi na zemlju vreće svoje, i razrešiše svaki svoju vreću.

¹² A on stade tražiti počevši od najstarijeg, i kad dođe na najmlađeg, nađe se čaša u vreći Venijaminovoj.

¹³ Tada razdreše haljine svoje, i natovarivši svaki svoj tovar na svog magarca vratiše se u grad.

1 Moj. 37:29, 1 Moj. 37:34, 4 Moj. 14:6, 2 Sam. 1:11

¹⁴ I dođe Juda s braćom svojom Josifu u kuću, dok on još beše kod kuće, i padoše pred njim na zemlju.

1 Moj. 37:7

¹⁵ A Josif im reče: Šta ste to učinili? Zar niste znali da čovek kao što sam ja može zacelo doznati?

2 Sam. 14:19

¹⁶ Tada reče Juda: Šta da ti kažemo, gospodaru? Šta da govorimo? Kako li da se pravdamo? Bog je otkrio zločinstvo tvojih sluga. Evo, mi smo svi robovi tvoji, gospodaru, i mi i ovaj u koga se našla čaša.

1 Moj. 44:9, Jov 39:37

¹⁷ A Josif reče: Bože sačuvaj! Neću ja to; u koga se našla čaša on neka mi bude rob, a vi idite s mirom ocu svom.

Is.N. 22:29, Is.N. 24:16, 1 Sam. 12:23, 1 Sam. 14:45, 1 Sam. 20:2, Jov 27:5, Priče 17:15, Lk. 20:16, Rim. 3:4, Rim. 3:6, Rim. 3:31, Rim. 6:2, Rim. 6:15, Rim. 7:7, Rim. 7:13, Rim. 9:14, Rim. 11:1, Rim. 11:11

¹⁸ Ali Juda pristupiv k njemu reče: Čuj me, gospodaru; dopusti da progovori sluga tvoj gospodaru svom, i neka se gnev tvoj ne raspali na slugu tvog, jer si ti kao sam Faraon.

1 Moj. 18:30, 1 Moj. 18:32, 1 Moj. 41:40, Priče 19:12

¹⁹ Gospodar moj zapita sluge svoje govoreći: Imate li oca ili brata?

²⁰ A mi rekosmo gospodaru svom: Imamo starog oca i brata najmlađeg, koji mu se rodi u starosti; a njegov je brat umro, i on osta sam od matere svoje, i otac ga pazi.

1 Moj. 37:3

²¹ A ti reče slugama svojim: Dovedite mi ga da vidim svojim očima.

1 Moj. 42:15, 1 Moj. 42:20

²² I rekosmo gospodaru svom: Neće moći dete ostaviti oca svog; da ostavi oca svog, odmah će otac umreti.

²³ A ti reče slugama svojim: Ako ne dođe brat vaš najmlađi, nećete videti lice moje.

1 Moj. 42:20, 1 Moj. 43:3, 1 Moj. 43:5

²⁴ A kad se vratismo k sluzi tvom a ocu mom, kazasmo mu reči gospodara mog.

²⁵ Posle reče nam otac: Idite opet, kupite nam hrane.

1 Moj. 43:2

²⁶ A mi rekosmo: Ne možemo ići, osim ako bude brat naš najmlađi s nama, onda ćemo ići, jer ne možemo videti lica onog čoveka, ako ne bude s nama brat naš najmlađi.

²⁷ A sluga tvoj, otac moj, reče nam: Znate da mi je žena rodila dva sina.

1 Moj. 46:19

²⁸ I jedan od njih otide od mene, i rekoh: Zacelo ga je raskinula zverka; i do sada ga ne videh.

1 Moj. 37:33

²⁹ Ako i ovog odvedete od mene i zadesi ga kako zlo, svalićete me starog u grob s tugom.

1 Moj. 42:36, 1 Moj. 42:38

³⁰ Pa sada da otidem k sluzi tvom, ocu svom, a ovo dete da ne bude s nama, kako je duša onog vezana za dušu ovog,

1 Sam. 18:1

³¹ Umreće kad vidi da nema deteta, te će sluge tvoje svaliti starog slugu tvog, a oca svog, s tugom u grob.

1 Moj. 42:38

³² A tvoj se sluga podjemčio za dete ocu svom rekavši: Ako ti ga ne dovedem natrag, da sam kriv ocu svom do veka.

1 Moj. 43:9

³³ Zato neka sluga tvoj ostane mesto deteta, da bude rob gospodaru mom, a dete neka ide s braćom svojom.

2 Moj. 32:32

³⁴ Jer kako bih se vratio k ocu svom bez deteta, da gledam jade koji bi mi oca zadesili?