Stari zavet - Prva knjiga Mojsijeva - Postanje - Glava 6

¹ A kad se ljudi počeše množiti na zemlji, i kćeri im se narodiše.

² Videći sinovi Božji kćeri čovečije kako su lepe uzimaše ih za žene koje hteše.

5 Moj. 7:3, Jov 1:6, 2 Kor. 6:18

³ A Gospod reče: Neće se duh moj do veka preti s ljudima, jer su telo; neka im još sto dvadeset godina.

Ps. 78:39, Lk. 19:42, Gal. 5:16, 1 Pet. 3:20

⁴ A beše tada divova na zemlji; a i posle, kad se sinovi Božji sastajahu sa kćerima čovečijim, pa im one rađahu sinove; to behu silni ljudi, od starine na glasu.

⁵ I Gospod videći da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihovog svagda samo zle,

1 Moj. 2:21, 5 Moj. 29:19, Jov 22:15, Mt. 15:19, Rim. 1:28, Rim. 6:20

⁶ Pokaja se Gospod što je stvorio čoveka na zemlji, i bi mu žao u srcu.

4 Moj. 23:19, 1 Sam. 15:11, 1 Sam. 15:29, Isa. 63:10, Ef. 4:30

⁷ I reče Gospod: Hoću da istrebim sa zemlje ljude, koje sam stvorio, od čoveka do stoke i do sitne životinje i do ptica nebeskih; jer se kajem što sam ih stvorio.

⁸ Ali Noje nađe milost pred Gospodom.

1 Moj. 19:19, 2 Moj. 33:12, Lk. 1:30, Dela 7:46

⁹ Ovo su događaji Nojevi: Noje beše čovek pravedan i bezazlen svog veka; po volji Božjoj svagda življaše Noje.

¹⁰ I rodi Noje tri sina: Sima, Hama i Jafeta.

¹¹ A zemlja se pokvari pred Bogom, i napuni se zemlja bezakonja.

¹² I pogleda Bog na zemlju, a ona beše pokvarena; jer svako telo pokvari put svoj na zemlji.

Ps. 14:2, Ps. 33:13

¹³ I reče Bog Noju: Kraj svakom telu dođe preda me, jer napuniše zemlju bezakonja; i evo hoću da ih zatrem sa zemljom.

Jezek. 7:2, Amos 8:2, 1 Pet. 4:7

¹⁴ Načini sebi kovčeg od drveta gofera, i načini pregratke u kovčegu; i zatopi ga smolom iznutra i spolja.

¹⁵ I načini ga ovako; u dužinu neka bude trista lakata, u širinu pedeset lakata, i u visinu trideset lakata;

¹⁶ Pusti dosta svetlosti u kovčeg; i krov mu svedi ozgo od lakta; i udari vrata kovčegu sa strane; i načini ga na tri boja: donji, drugi i treći.

¹⁷ Jer evo pustiću potop na zemlju da istrebim svako telo u kome ima živa duša pod nebom; šta je god na zemlji sve će izginuti.

Rim. 5:12, Rim. 5:14, 2 Pet. 2:5

¹⁸ Ali ću s tobom učiniti zavet svoj: i ući ćeš u kovčeg ti i sinovi tvoji i žena tvoja i žene sinova tvojih s tobom.

¹⁹ I od svega živog, od svakog tela, uzećeš u kovčeg po dvoje, da sačuvaš u životu sa sobom, a muško i žensko neka bude.

²⁰ Od ptica po vrstama njihovim, od stoke po vrstama njenim, i od svega što se miče na zemlji po vrstama njegovim, od svega po dvoje neka uđe s tobom, da ih sačuvaš u životu.

²¹ I uzmi sa sobom svega što se jede, i čuvaj kod sebe, da bude hrane tebi i njima.

1 Moj. 1:29, Ps. 104:26

²² I Noje učini, kako mu zapovedi Bog, sve onako učini.