Stari zavet - Prva knjiga Mojsijeva - Postanje - Glava 2

¹ Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova.

² I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini;

2 Moj. 31:17, Jev. 4:4, Jev. 4:10

³ I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini;

2 Moj. 16:22

⁴ To je postanje neba i zemlje, kad postaše, kad Gospod Bog stvori zemlju i nebo,

⁵ I svaku biljku poljsku, dokle je još ne beše na zemlji, i svaku travku poljsku, dokle još ne nicaše; jer Gospod Bog još ne pusti dažda na zemlju, niti beše čoveka da radi zemlju,

Ps. 65:9, Ps. 65:11, Ps. 104:14

⁶ Ali se podizaše para sa zemlje da natapa svu zemlju.

⁷ A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa.

Jn. 20:22

⁸ I nasadi Gospod Bog vrt u Edemu na istoku; i onde namesti čoveka, kog stvori.

1 Moj. 13:10, Jezek. 31:8

⁹ I učini Gospod Bog, te nikoše iz zemlje svakakva drveća lepa za gledanje i dobra za jelo, i drvo od života usred vrta i drvo od znanja dobra i zla.

1 Moj. 3:22, Jezek. 31:8

¹⁰ A voda tečaše iz Edema natapajući vrt, i odande se deljaše u četiri reke.

Ps. 46:4, Otk. 22:1

¹¹ Jednoj je ime Fison, ona teče oko cele zemlje evilske, a onde ima zlata,

1 Moj. 25:18

¹² I zlato je one zemlje vrlo dobro; onde ima i bdela i dragog kamena oniha.

¹³ A drugoj je reci ime Geon, ona teče oko cele zemlje huske.

¹⁴ A trećoj je reci ime Hidekel, ona teče k asirskoj. A četvrta je reka Efrat.

Dan. 10:4

¹⁵ I uzevši Gospod Bog čoveka namesti ga u vrtu edemskom, da ga radi i da ga čuva.

¹⁶ I zapreti Gospod Bog čoveku govoreći: Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu;

¹⁷ Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrećeš.

1 Moj. 3:3

¹⁸ I reče Gospod Bog: Nije dobro da je čovek sam; da mu načinim druga prema njemu.

1 Kor. 11:9

¹⁹ Jer Gospod Bog stvori od zemlje sve zveri poljske i sve ptice nebeske, i dovede k Adamu da vidi kako će koju nazvati, pa kako Adam nazove koju životinju onako da joj bude ime;

Ps. 8:6

²⁰ I Adam nadede ime svakom živinčetu i svakoj ptici nebeskoj i svakoj zveri poljskoj; ali se ne nađe Adamu drug prema njemu.

²¹ I Gospod Bog pusti tvrd san na Adama, te zaspa; pa mu uze jedno rebro, i mesto popuni mesom;

1 Moj. 15:12, 1 Sam. 26:12

²² I Gospod Bog stvori ženu od rebra, koje uze Adamu, i dovede je k Adamu.

Priče 18:22, 1 Kor. 11:8, Jev. 13:4

²³ A Adam reče: Sada eto kost od mojih kosti, i telo od mog tela. Neka joj bude ime čovečica, jer je uzeta od čoveka.

1 Moj. 29:14, Sud. 9:2, 2 Sam. 5:1, Ef. 5:30

²⁴ Zato će ostaviti čovek oca svog i mater svoju, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo.

Ps. 45:10, Mt. 19:5, Mk. 10:7, 1 Kor. 6:16, Ef. 5:28

²⁵ A behu oboje goli. Adam i žena mu, i ne beše ih sramota.

2 Moj. 32:25, Isa. 47:3