Stari zavet - Prva knjiga Mojsijeva - Postanje - Glava 41

¹ A posle dve godine dana usni Faraon, a on stoji na jednoj reci.

² I gle, iz reke izađe sedam krava lepih i debelih, i stadoše pasti po obali.

Jov 8:11

³ I gle, iza njih izađe iz reke sedam drugih krava, ružnih i mršavih, i stadoše pored onih krava na obali.

1 Moj. 41:18

⁴ I ove krave ružne i mršave pojedoše onih sedam krava lepih i debelih. U tom se probudi Faraon.

⁵ Pa opet zaspav usni drugom, a to sedam klasova izraste iz jednog stabla jedrih i lepih;

⁶ A iza njih isklija sedam klasova malih i šturih;

1 Moj. 41:22

⁷ Pa ovi klasovi mali pojedoše onih sedam velikih i jedrih. U tom se probudi Faraon i vide da je san.

⁸ I kad bi ujutru, on se zabrinu u duhu, i poslavši sazva sve gatare misirske i sve mudrace, i pripovedi im šta je snio; ali niko ne može kazati Faraonu šta znači.

2 Moj. 7:11, Isa. 29:14, Dan. 1:20, Dan. 2:2, Dan. 4:5, Mt. 2:1

⁹ Tada progovori starešina nad peharnicima Faraonu i reče: Danas se opomenuh greha svog.

¹⁰ Kad se Faraon rasrdi na sluge svoje i baci u tamnicu u kući zapovednika stražarskog mene i starešinu nad hlebarima,

1 Moj. 39:20, 1 Moj. 40:2

¹¹ Usnismo jednu noć ja i on, svaki za sebe po značenju sna svog usnismo.

1 Moj. 40:5

¹² A onde beše s nama momče Jevrejče, sluga zapovednika stražarskog, i mi mu pripovedismo sne, a on nam kaza šta čiji san znači.

1 Moj. 37:6, 1 Moj. 40:12, 2 Car. 5:4

¹³ I zbi se kako nam kaza: mene povrati Faraon u službu, a onog obesi.

1 Moj. 40:22

¹⁴ Tada Faraon posla po Josifa, i brže ga izvedoše iz tamnice, a on se obrija i preobuče se, te izađe pred Faraona.

1 Sam. 2:8, 2 Car. 25:29, Ps. 105:20, Ps. 113:7, Prop. 4:14, Jer. 52:33, Dan. 2:25

¹⁵ A Faraon reče Josifu: Usnih san, pa mi niko ne ume da kaže šta znači; a za tebe čujem da umeš kazivati sne.

Ps. 25:14, Dan. 5:16

¹⁶ A Josif odgovori Faraonu i reče: To nije u mojoj vlasti, Bog će javiti dobro Faraonu.

1 Moj. 40:8, 5 Moj. 29:29, Ps. 25:14, Priče 3:32, Dan. 2:22, Dan. 2:28, Dan. 2:30, Dan. 2:47, Dan. 4:2, Amos 3:7, Jn. 15:15, Dela 3:12, 2 Kor. 3:5

¹⁷ I reče Faraon Josifu: Usnih, a ja stojim kraj reke na obali.

¹⁸ I gle, iz reke izađe sedam krava debelih i lepih, te stadoše pasti po obali.

¹⁹ I gle, iza njih izađe sedam drugih krava rđavih, i vrlo ružnih i mršavih, kakvih nisam video u celoj zemlji misirskoj.

²⁰ I ove krave mršave i ružne pojedoše onih sedam debelih,

²¹ I kad im biše u trbuhu, ne poznavaše se da su im u trbuhu, nego opet behu onako ružne kao pre. U tom se probudih.

²² Pa opet usnih, a to sedam klasova izraste iz jednog stabla jedrih i lepih;

²³ A iza njih isklija sedam malih, tankih i šturih.

²⁴ I ovi tanki klasovi proždreše onih sedam lepih. I ovo pripovedih gatarima, ali mi ni jedan ne zna kazati šta znači.

Ps. 60:11, Ps. 118:8, Ps. 146:3, Isa. 8:19, Dan. 4:7

²⁵ A Josif reče Faraonu: Oba su sna Faraonova jednaka; Bog javlja Faraonu šta je naumio.

Dan. 2:28, Dan. 2:45, Otk. 4:1

²⁶ Sedam lepih krava jesu sedam godina, i sedam lepih klasova jesu sedam godina; oba su sna jednaka.

²⁷ A sedam krava mršavih i ružnih, što izađoše iza onih, jesu sedam godina; i sedam klasova sitnih i šturih biće sedam godina gladnih.

2 Car. 8:1

²⁸ To je što rekoh Faraonu: Bog kaže Faraonu šta je naumio.

²⁹ Evo doći će sedam godina vrlo rodnih svoj zemlji misirskoj.

³⁰ A iza njih nastaće sedam gladnih godina, gde će se zaboraviti sve obilje u zemlji misirskoj, jer će glad satrti zemlju,

1 Moj. 47:13, 1 Car. 17:1, Ps. 105:16

³¹ Te se neće znati to obilje u zemlji od gladi potonje, jer će biti vrlo velika.

³² A što je dva puta uzastopce Faraon snio, to je zato što je zacelo Bog tako naumio, i na skoro će to učiniti Bog.

³³ Nego sada neka potraži Faraon čoveka mudrog i razumnog, pa neka ga postavi nad zemljom misirskom.

³⁴ I neka gleda Faraon da postavi starešine po zemlji, i pokupi petinu po zemlji misirskoj za sedam rodnih godina;

1 Moj. 47:24

³⁵ Neka skupljaju od svakog žita za rodnih godina koje idu, i neka snesu pod ruku Faraonovu svakog žita u sve gradove, i neka čuvaju,

³⁶ Da se nađe hrane zemlji za sedam godina gladnih, kad nastanu, da ne propadne zemlja od gladi.

³⁷ I ovo se učini dobro Faraonu i svim slugama njegovim.

³⁸ I reče Faraon slugama svojim: Možemo li naći čoveka kakav je ovaj, u kome bi duh bio Božji?

4 Moj. 27:18, Jov 32:8, Priče 2:6, Dan. 4:8, Dan. 5:11

³⁹ Pa reče Faraon Josifu: Kad je tebi javio Bog sve ovo, nema nikoga tako mudrog i razumnog kao što si ti.

⁴⁰ Ti ćeš biti nad domom mojim, i sav će ti narod moj usta ljubiti; samo ću ovim prestolom biti veći od tebe.

⁴¹ I još reče Faraon Josifu: Evo, postavljam te nad svom zemljom misirskom.

Ps. 105:21, Priče 14:35, Prop. 4:13, Dan. 6:3, Dela 7:10

⁴² I skide Faraon prsten s ruke svoje i metnu ga Josifu na ruku, i obuče ga u haljine od tankog platna, i obesi mu zlatnu verižicu o vratu,

Jest. 3:2, Jest. 3:10, Jest. 8:2, Jer. 52:33, Dan. 5:29

⁴³ I posadi ga na kola koja behu druga za njegovim, i zapovedi da pred njim viču: Klanjajte se! I da ga je postavio nad svom zemljom misirskom.

1 Moj. 45:8, Jest. 6:9

⁴⁴ I još reče Faraon Josifu: Ja sam Faraon, ali bez tebe neće niko maći ruke svoje ni noge svoje u svoj zemlji misirskoj.

Ps. 105:22

⁴⁵ I dade Faraon Josifu ime Psontomfanih, i oženi ga Asenetom kćerju Potifere sveštenika onskog. I pođe Josif po zemlji misirskoj.

⁴⁶ A beše Josifu trideset godina kad izađe pred Faraona cara misirskog. I otišavši od Faraona obiđe svu zemlju misirsku.

1 Moj. 42:8, 4 Moj. 4:30, 1 Sam. 16:21, 2 Sam. 5:4, 1 Car. 12:6, 1 Car. 12:8, Dan. 1:19

⁴⁷ I za sedam rodnih godina rodi zemlja svašta izobila.

⁴⁸ I stade Josif kupiti za tih sedam godina svakog žita što beše po zemlji misirskoj, i snositi žito u gradove; u svaki grad snošaše žito s njiva koje behu oko njega.

⁴⁹ Tako nakupi Josif žita vrlo mnogo koliko je peska morskog, tako da ga presta meriti, jer mu ne beše broja.

1 Moj. 22:17, Sud. 7:12, 1 Sam. 13:5, Ps. 78:27

⁵⁰ I dokle još ne nasta gladna godina, rodiše se Josifu dva sina, koje mu rodi Aseneta kći Potifere sveštenika onskog.

1 Moj. 46:20, 1 Moj. 48:5

⁵¹ I prvencu nadede Josif ime Manasija, govoreći: Jer mi Bog dade da zaboravim svu muku svoju i sav dom oca svog.

1 Moj. 48:1

⁵² A drugom nadede ime Jefrem, govoreći: Jer mi Bog dade da rastem u zemlji nevolje svoje.

1 Moj. 48:1

⁵³ Ali prođe sedam godina rodnih u zemlji misirskoj;

⁵⁴ I nasta sedam godina gladnih, kao što je Josif napred kazao. I beše glad po svim zemljama, a po svoj zemlji misirskoj beše hleba.

Ps. 105:16, Dela 7:11

⁵⁵ Ali najposle nasta glad i po svoj zemlji misirskoj, i narod povika k Faraonu za hleb; a Faraon reče svima Misircima: Idite k Josifu, pa šta vam on kaže ono činite.

⁵⁶ I kad glad beše po svoj zemlji, otvori Josif sve žitnice, i prodavaše Misircima. I glad posta vrlo velika u zemlji misirskoj.

1 Moj. 42:6, 1 Moj. 47:14, 1 Moj. 47:24, Priče 11:26

⁵⁷ I iz svih zemalja dolažahu u Misir k Josifu da kupuju; jer posta glad u svakoj zemlji.

5 Moj. 9:28