Stari zavet - Prva knjiga Mojsijeva - Postanje - Glava 47

¹ I otišavši Josif javi Faraonu i reče: Otac moj i braća moja s ovcama svojim i s govedima svojim i sa svim što imaju dođoše iz zemlje hananske, i evo ih u zemlji gesemskoj.

1 Moj. 45:10, 1 Moj. 46:28, 1 Moj. 46:31

² I uzevši nekolicinu braće svoje, pet ljudi, izvede ih pred Faraona.

Dela 7:13

³ A Faraon reče braći njegovoj: Kakvu radnju radite? A oni rekoše Faraonu: Pastiri su sluge tvoje, i mi i naši stari.

1 Moj. 46:33, Jona 1:8

⁴ Još rekoše Faraonu: Dođosmo da živimo kao došljaci u ovoj zemlji, jer nema paše za stoku tvojih sluga, jer je velika glad u zemlji hananskoj; a sada dopusti da žive u zemlji gesemskoj sluge tvoje.

1 Moj. 15:13, 1 Moj. 43:1, 1 Moj. 46:34, 5 Moj. 26:5, Ps. 105:23, Isa. 52:4, Dela 7:11

⁵ A Faraon reče Josifu: Otac tvoj i braća tvoja dođoše k tebi;

⁶ U tvojoj je vlasti zemlja misirska; na najboljem mestu u ovoj zemlji naseli oca svog i braću svoju, neka žive u zemlji gesemskoj; i ako koje znaš između njih da su vredni ljudi, postavi ih nad mojom stokom.

1 Moj. 20:15, 1 Moj. 47:4, 1 Car. 11:28, Priče 12:24, Priče 22:29

⁷ Posle dovede Josif i Jakova oca svog i izvede ga pred Faraona, i blagoslovi Jakov Faraona.

1 Moj. 47:10

⁸ A Faraon reče Jakovu: Koliko ti ima godina?

⁹ Odgovori Jakov Faraonu: Meni ima sto i trideset godina, kako sam došljak. Malo je dana života mog i zli su bili, niti stižu vek otaca mojih, koliko su oni živeli.

1 Moj. 25:7, 1 Moj. 35:28, 1 Moj. 47:28, Jov 7:7, Jov 14:1, Ps. 39:12, Ps. 102:3, Ps. 119:19, Priče 15:15, Prop. 2:23, 2 Kor. 5:6, Jev. 11:9, Jak. 4:14, 1 Pet. 1:24, 1 Pet. 2:11

¹⁰ I blagosloviv Jakov Faraona otide od Faraona.

¹¹ A Josif naseli oca svog i braću svoju, i dade im dobro u zemlji misirskoj na najboljem mestu te zemlje, u zemlji rameskoj, kao što zapovedi Faraon.

1 Moj. 47:27, 2 Moj. 1:11, 2 Moj. 12:37

¹² I hranjaše Josif hlebom oca svog i braću svoju i sav dom oca svog do najmanjeg.

2 Moj. 20:12, Priče 10:1

¹³ Ali nesta hleba u svoj zemlji, jer glad beše vrlo velika, i uzmuči se zemlja misirska i zemlja hananska od gladi.

1 Moj. 41:30, Dela 7:11

¹⁴ I pokupi Josif sve novce što se nalažahu po zemlji misirskoj i po zemlji hananskoj za žito, koje kupovahu, i slagaše novce u kuću Faraonovu.

1 Moj. 41:56

¹⁵ A kad nesta novca u zemlji misirskoj i u zemlji hananskoj, stadoše svi Misirci dolaziti k Josifu govoreći: Daj nam hleba; zašto da mremo kod tebe, što novaca nema?

1 Moj. 47:19

¹⁶ A Josif im govoraše: Dajte stoku svoju, pa ću vam dati hleba za stoku, kad je nestalo novca.

¹⁷ I dovođahu stoku svoju k Josifu, i Josif im davaše hleba za konje i za ovce i za goveda i za magarce. Tako ih prehrani onu godinu hlebom za svu stoku njihovu.

¹⁸ A kad prođe ona godina, stadoše opet dolaziti k njemu druge godine govoreći: Ne možemo tajiti od gospodara svog, ali je novaca nestalo, i stoka koju imasmo u našeg je gospodara; i nije ostalo ništa da donesemo gospodaru svom osim telesa naših i njiva naših.

¹⁹ Zašto da mremo na tvoje oči? Evo i nas i naših njiva; kupi nas i njive naše za hleb, da s njivama svojim budemo robovi Faraonu, i daj žita da ostanemo živi i ne pomremo i da zemlja ne opusti.

²⁰ Tako pokupova Josif Faraonu sve njive u Misiru, jer Misirci prodavahu svaki svoju njivu, kad glad uze jako maha među njima. I zemlja posta Faraonova.

²¹ A narod preseli u gradove od jednog kraja Misira do drugog.

²² Samo ne kupi svešteničke njive; jer Faraon odredi deo sveštenicima, i hranjahu se od svog dela, koji im dade Faraon, te ne prodaše svojih njiva.

1 Moj. 47:26, Jezd. 7:24

²³ A Josif reče narodu: Evo kupih danas vas i njive vaše Faraonu; evo vam seme, pa zasejte njive.

²⁴ A šta bude roda, daćete peto Faraonu, a četiri dela neka budu vama za seme po njivama i za hranu vama i onima koji su po kućama vašim i za hranu deci vašoj.

²⁵ A oni rekoše: Ti si nam život sačuvao; neka nađemo milost pred gospodarem svojim da budemo robovi Faraonu.

1 Moj. 33:15

²⁶ I postavi Josif zakon do današnjeg dana za njive misirske da se daje peto Faraonu; samo njive svešteničke ne postaše Faraonove.

1 Moj. 47:22

²⁷ A deca Izrailjeva življahu u zemlji misirskoj u kraju gesemskom, i držahu ga, i narodiše se i namnožiše se veoma.

1 Moj. 12:2, 1 Moj. 15:13, 1 Moj. 17:6, 1 Moj. 18:18, 1 Moj. 26:4, 1 Moj. 46:3, 1 Moj. 47:11, 2 Moj. 1:7, 5 Moj. 26:5, Ps. 105:24, Dela 7:17

²⁸ I Jakov požive u zemlji misirskoj sedamnaest godina; a svega bi Jakovu sto i četrdeset i sedam godina.

²⁹ A kad se približi vreme Izrailju da umre, dozva sina svog Josifa, i reče mu: Ako sam našao milost pred tobom, metni ruku svoju pod stegno moje, i učini mi milost i veru, nemoj me pogrepsti u Misiru;

1 Moj. 24:2, 1 Moj. 24:49, 1 Moj. 50:5, 1 Moj. 50:25, 5 Moj. 31:14, 1 Car. 2:1

³⁰ Nego neka ležim kod otaca svojih; i ti me odnesi iz Misira i pogrebi me u grobu njihovom. A on reče: Učiniću kako si kazao.

1 Moj. 23:2, 1 Moj. 23:17, 1 Moj. 25:9, 1 Moj. 35:29, 1 Moj. 49:29, 1 Moj. 50:5, 1 Moj. 50:13, 2 Sam. 19:37, Dela 7:16, Jev. 11:21, Jev. 11:22

³¹ I reče mu Jakov: Zakuni mi se. I on mu se zakle. I pokloni se Izrailj preko uzglavlja od odra svog.

1 Moj. 48:2, 1 Car. 1:47, Jev. 11:21