Stari zavet - Prva knjiga Mojsijeva - Postanje - Glava 50

¹ Tada Josif pade na lice ocu svom, i plaka nad njim celujući ga.

1 Moj. 46:4, 2 Car. 13:14

² I zapovedi Josif slugama svojim lekarima da mirisima pomažu oca njegovog; i lekari pomazaše mirisima Izrailja.

2 Dn. 16:14, Mt. 26:12, Mk. 16:1

³ I navrši mu se četrdeset dana, jer toliko dana treba onim koje pomažu mirisima; i plakaše za njim Misirci sedamdeset dana.

4 Moj. 20:29, 5 Moj. 34:8

⁴ A kad prođoše žalosni dani, reče Josif domašnjima Faraonovim govoreći: Ako sam našao milost pred vama, govorite Faraonu i recite:

Jest. 4:2

⁵ Otac me je moj zakleo govoreći: Evo, ja ću skoro umreti; u grobu mom, koji iskopah u zemlji hananskoj, onde me pogrebi. Pa sada da idem da pogrebem oca svog, a posle ću opet doći.

2 Dn. 16:14, Isa. 22:16, Mt. 27:60

⁶ A Faraon mu reče: Idi, pogrebi oca svog kako te je zakleo.

⁷ I otide Josif da pogrebe oca svog; i s njim pođoše sve sluge Faraonove, starešine od doma njegovog i sve starešine od zemlje misirske.

⁸ I sav dom Josifov i braća njegova i dom oca njegovog; samo decu svoju i ovce svoje i goveda svoja ostaviše u zemlji gesemskoj.

⁹ A pođe s njim kola i konjanika toliko da beše vojska vrlo velika.

¹⁰ A kad dođoše na gumno Atadovo, koje je s one strane Jordana, plakaše onde mnogo i vrlo tužno; i Josif učini žalost za ocem svojim za sedam dana.

1 Sam. 31:13, Jov 2:13, Dela 8:2

¹¹ A ljudi iz one zemlje, Hananejci, kad videše plač na gumnu Atadovom, rekoše: U velikoj su žalosti Misirci. Zato prozvaše ono mesto s one strane Jordana Žalost misirska.

¹² I učiniše mu sinovi njegovi kako im beše zapovedio.

¹³ Odnesoše ga sinovi njegovi u zemlju hanansku, i pogreboše ga u pećini na njivi makpelskoj, koju kupi Avram da ima svoj grob u Efrona Hetejina prema Mamriji.

1 Moj. 23:16, 1 Moj. 23:17, Dela 7:16

¹⁴ I pogrebavši oca svog vrati se Josif u Misir i braća njegova i svi koji behu izašli s njim da pogrebu oca njegovog.

¹⁵ A braća Josifova videći gde im otac umre, rekoše: Može biti da se Josif srdi na nas, pa će nam se osvetiti za sve zlo što mu učinismo.

Jov 15:21

¹⁶ Zato poručiše Josifu: Otac tvoj zapovedi na samrti i reče:

¹⁷ Ovako kažite Josifu: Molim te, oprosti braći svojoj bezakonje i greh, što ti pakostiše; sada oprosti bezakonje slugama Boga oca tvog. A Josif zaplaka se kad mu to rekoše.

1 Moj. 49:25, Priče 28:13

¹⁸ Posle dođoše i braća njegova i padoše pred njim i rekoše: Evo smo sluge tvoje.

1 Moj. 37:7, 1 Moj. 37:10

¹⁹ A Josif im reče: Ne bojte se, zar sam ja mesto Boga?

5 Moj. 32:35, Rim. 12:19, Jev. 10:30

²⁰ Vi ste mislili zlo po me, ali je Bog mislio dobro, da učini šta se danas zbiva, da se sačuva u životu mnogi narod.

1 Moj. 45:5, 1 Moj. 45:7, Ps. 56:5, Isa. 10:7, Dela 3:13

²¹ Ne bojte se dakle; ja ću hraniti vas i vašu decu. Tako ih uteši i oslobodi.

1 Moj. 47:12, Mt. 5:44

²² Tako življaše Josif u Misiru s domom oca svog, i požive sto i deset godina.

²³ I vide Josif sinove Jefremove do trećeg kolena; i sinovi Mahira sina Manasijinog rodiše se i odrastoše na kolenima Josifovim.

1 Moj. 30:3, Jov 42:16

²⁴ I reče Josif braći svojoj: Ja ću skoro umreti; ali će vas zacelo Bog pohoditi, i izvešće vas iz ove zemlje u zemlju za koju se zakleo Avramu, Isaku i Jakovu.

1 Moj. 26:3, 1 Moj. 48:21, 2 Moj. 3:16, 4 Moj. 11:12, Jev. 11:22

²⁵ I zakle Josif sinove Izrailjeve i reče: Zaista će vas pohoditi Bog; a vi onda odnesite kosti moje odavde.

1 Moj. 47:29, 2 Moj. 13:19, Is.N. 24:32

²⁶ Potom umre Josif, a beše mu sto i deset godina; i pomazavši ga mirisima metnuše ga u kovčeg u Misiru.