Stari zavet - Prva knjiga Mojsijeva - Postanje - Glava 3

¹ Ali zmija beše lukava mimo sve zveri poljske, koje stvori Gospod Bog; pa reče ženi: Je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakog drveta u vrtu?

Mt. 10:16, Otk. 12:9, Otk. 20:2

² A žena reče zmiji: Mi jedemo rod sa svakog drveta u vrtu;

³ Samo rod s onog drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete.

1 Moj. 2:16

⁴ A zmija reče ženi: Nećete vi umreti;

2 Kor. 11:3, 1 Tim. 2:14

⁵ Nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati šta je dobro šta li zlo.

Jezek. 28:2

⁶ I žena videći da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra rod s njega i okusi, pa dade i mužu svom, te i on okusi.

Rim. 5:12

⁷ Tada im se otvoriše oči, i videše da su goli; pa spletoše lišća smokovog i načiniše sebi pregače.

⁸ I začuše glas Gospoda Boga, koji iđaše po vrtu kad zahladi; i sakri se Adam i žena mu ispred Gospoda Boga među drveta u vrtu.

Jov 31:33, Jov 38:1, Ps. 139:1

⁹ A Gospod Bog viknu Adama i reče mu: Gde si?

1 Moj. 4:9

¹⁰ A on reče: Čuh glas Tvoj u vrtu, pa se poplaših, jer sam go, te se sakrih.

Jov 23:15, 1 Jn. 3:20

¹¹ A Bog reče: Ko ti kaza da si go? Da nisi jeo s onog drveta što sam ti zabranio da ne jedeš s njega?

¹² A Adam reče: Žena koju si udružio sa mnom, ona mi dade s drveta, te jedoh.

Priče 28:13, Jak. 1:13

¹³ A Gospod Bog reče ženi: Zašto si to učinila? A žena odgovori: Zmija me prevari, te jedoh.

¹⁴ Tada reče Gospod Bog zmiji: Kad si to učinila, da si prokleta mimo svako živinče i mimo sve zveri poljske; na trbuhu da se vučeš i prah da jedeš do svog veka.

Isa. 65:25, Mih. 7:17

¹⁵ I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene i između semena tvog i semena njenog; ono će ti na glavu stajati a ti ćeš ga u petu ujedati.

4 Moj. 21:6, Jn. 5:46, Rim. 16:20, Jev. 2:14, 1 Jn. 3:8

¹⁶ A ženi reče: Tebi ću mnoge muke zadati kad zatrudniš, s mukama ćeš decu rađati, i volja će tvoja stajati pod vlašću muža tvog, i on će ti biti gospodar.

Jn. 16:21, 1 Tim. 2:15

¹⁷ Pa onda reče Adamu: Što si poslušao ženu i okusio s drveta s kog sam ti zabranio rekavši da ne jedeš s njega, zemlja da je prokleta s tebe, s mukom ćeš se od nje hraniti do svog veka;

1 Moj. 8:21, Jov 5:7, Prop. 2:23

¹⁸ Trnje i korov će ti rađati, a ti ćeš jesti zelje poljsko;

¹⁹ Sa znojem lica svog ješćeš hleb, dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah ćeš se vratiti.

Rim. 8:20, 1 Kor. 15:21, 1 Kor. 15:47

²⁰ I Adam nadede ženi svojoj ime Jeva, zato što je ona mati svima živima.

²¹ I načini Gospod Bog Adamu i ženi njegovoj haljine od kože, i obuče ih u njih.

²² I reče Gospod Bog: Eto, čovek posta kao jedan od nas znajući šta je dobro šta li zlo; ali sada da ne pruži ruku svoju i uzbere i s drveta od života, i okusi, te do veka živi.

1 Moj. 2:9, 1 Moj. 3:5

²³ I Gospod Bog izagna ga iz vrta edemskog da radi zemlju, od koje bi uzet;

²⁴ I izagnav čoveka postavi pred vrtom edemskim heruvima s plamenim mačem, koji se vijaše i tamo i amo, da čuva put ka drvetu od života.

1 Moj. 3:8, Ps. 104:4, Jn. 14:6, Jev. 1:7