Stari zavet - Prva knjiga Mojsijeva - Postanje - Glava 42

¹ A Jakov videći da ima žita u Misiru, reče sinovima svojim: Šta gledate jedan na drugog?

Dela 7:12

² I reče: Eto čujem da u Misiru ima žita; idite onamo te nam kupite otuda, da ostanemo živi i ne pomremo.

1 Moj. 43:8, Ps. 33:18, Ps. 118:17, Isa. 38:1

³ I desetorica braće Josifove otidoše da kupe žita u Misiru.

⁴ A Venijamina brata Josifovog ne pusti otac s braćom govoreći: Da ga ne bi zadesilo kako zlo.

1 Moj. 42:38

⁵ I dođoše sinovi Izrailjevi da kupe žita s ostalima koji dolažahu; jer beše glad u zemlji hananskoj.

1 Moj. 12:10, 1 Moj. 26:1, Dela 7:11

⁶ A Josif upravljaše zemljom, i prodavaše žito svemu narodu po zemlji. I braća Josifova došavši pokloniše mu se licem do zemlje.

1 Moj. 37:7, 1 Moj. 41:41, 1 Moj. 42:38

⁷ A Josif ugledavši braću pozna ih; ali se učini da ih ne poznaje, i oštro im progovori i reče: Odakle ste došli? A oni rekoše: Iz zemlje hananske, da kupimo hrane.

⁸ Josif dakle pozna braću svoju; ali oni njega ne poznaše.

⁹ I opomenu se Josif snova koje je snio za njih; i reče im: Vi ste uhode; došli ste da vidite gde je zemlja slaba.

1 Moj. 37:5, 1 Moj. 37:9

¹⁰ A oni mu rekoše: Nismo, gospodaru; nego sluge tvoje dođoše da kupe hrane.

¹¹ Svi smo sinovi jednog čoveka, pošteni ljudi, nikada nisu sluge tvoje bile uhode.

¹² A on im reče: Nije istina, nego ste došli da vidite gde je zemlja slaba.

¹³ A oni rekoše: Nas je bilo dvanaest braće, sluga tvojih, sinova jednog čoveka u zemlji hananskoj; i eno, najmlađi je danas kod oca našeg, a jednog nema više.

1 Moj. 37:30, 1 Moj. 44:20, Jer. 31:15, Plač 5:7

¹⁴ A Josif im reče: Kažem ja da ste vi uhode.

¹⁵ Nego hoću da se uverim ovako: tako živ bio Faraon, nećete izaći odavde dokle ne dođe ovamo najmlađi brat vaš.

1 Moj. 44:21, 1 Sam. 1:26, 1 Sam. 17:55

¹⁶ Pošljite jednog između sebe neka dovede brata vašeg, a vi ćete ostati ovde u tamnici, pa ću videti je li istina šta govorite; inače ste uhode, tako živ bio Faraon.

¹⁷ I zatvori ih u tamnicu na tri dana.

¹⁸ A treći dan reče im Josif: Ako ste radi životu, ovo učinite, jer se ja Boga bojim:

3 Moj. 25:43, Nem. 5:15

¹⁹ Ako ste pošteni ljudi, jedan brat između vas neka ostane u tamnici, a vi idite i odnesite žita koliko treba porodicama vašim.

²⁰ Pa onda dovedite k meni najmlađeg brata svog da se posvedoče reči vaše i da ne izginete. I oni učiniše tako.

1 Moj. 42:5, 1 Moj. 43:3, 1 Moj. 44:23

²¹ I rekoše jedan drugom: Doista se ogrešismo o brata svog, jer videsmo muku duše njegove kad nam se moljaše, pa ga se oglušismo; zato dođe na nas ova muka.

Jov 36:8, Ps. 107:17, Priče 5:22, Priče 11:21, Priče 21:13, Os. 5:15, Mt. 7:2

²² A Ruvim odgovori im govoreći: Nisam li vam govorio: Nemojte se grešiti o dete? Ali me ne poslušaste; i zato se evo traži od nas krv njegova.

1 Moj. 9:5, 1 Moj. 37:21, 1 Car. 2:32, 2 Dn. 24:22, Ps. 9:12, Lk. 11:50

²³ A oni ne znahu da ih Josif razume, jer se s njim razgovarahu preko tumača.

²⁴ A Josif okrete se od njih, i zaplaka se. Potom se opet okrete k njima, i progovori s njima, i uzevši između njih Simeuna veza ga pred njima.

1 Moj. 43:23, 1 Moj. 43:30

²⁵ I zapovedi Josif da im naspu vreće žita, pa i novce šta je koji dao da metnu svakome u vreću, i da im dadu brašnjenice na put. I tako bi učinjeno.

1 Moj. 42:38

²⁶ I natovarivši žito svoje na magarce svoje otidoše.

²⁷ A jedan od njih otvoriv svoju vreću da nahrani magarca svog u jednoj gostionici, vide novce svoje ozgo u vreći.

1 Moj. 43:21

²⁸ I reče braći svojoj: Ja dobih natrag novce svoje, evo ih u mojoj vreći. I zadrhta srce u njima i uplašiše se govoreći jedan drugom: Šta nam to učini Bog?

²⁹ I došavši k Jakovu ocu svom u zemlju hanansku, pripovediše mu sve što im se dogodi, govoreći:

³⁰ Oštro govoraše s nama čovek, koji zapoveda u onoj zemlji, i dočeka nas kao uhode.

1 Moj. 42:7

³¹ A kad mu rekosmo: Mi smo pošteni ljudi, nikad nismo bili uhode;

³² Bilo nas je dvanaest braće, sinova oca našeg; jednog već nema, a najmlađi je danas kod oca našeg u zemlji hananskoj;

³³ Reče nam čovek, koji zapoveda u onoj zemlji: Ovako ću doznati jeste li pošteni ljudi: brata jednog između sebe ostavite kod mene, a šta vam treba za porodice vaše gladi radi, uzmite i idite.

1 Moj. 42:15, 1 Moj. 42:19

³⁴ Posle dovedite k meni brata svog najmlađeg, da se uverim da niste uhode nego pošteni ljudi; brata ću vam vratiti, i moći ćete trgovati po ovoj zemlji.

1 Moj. 34:10

³⁵ A kad izručivahu vreće svoje, gle, svakome u vreći behu u zavežljaju novci njegovi; i videvši zavežljaje novaca svojih uplašiše se i oni i otac im.

1 Moj. 43:21

³⁶ I reče im Jakov otac njihov: Potrste mi decu; Josifa nema, Simeuna nema, pa hoćete i Venijamina da uzmete; sve se skupilo na me.

1 Moj. 43:14

³⁷ A Ruvim progovori i reče ocu svom: Dva sina moja ubij, ako ti ga ne dovedem natrag; daj ga u moje ruke, i ja ću ti ga opet dovesti.

1 Moj. 43:9

³⁸ A on reče: Neće ići sin moj s vama, jer je brat njegov umro i on osta sam, pa ako bi ga zadesilo kako zlo na putu na koji ćete ići, svalili bi ste me stara s tugom u grob.

1 Moj. 37:33, 1 Moj. 37:35, 1 Moj. 42:13, 1 Moj. 44:4, 1 Moj. 44:28, 1 Moj. 44:29, 1 Moj. 44:31