Stari zavet - Prva knjiga Mojsijeva - Postanje - Glava 45

¹ Tada Josif ne mogući se uzdržati pred ostalima koji stajahu oko njega, povika: Izađite svi napolje. Tako ne osta niko kod njega kad se Josif pokaza braći svojoj.

² Pa briznu plakati tako da čuše Misirci, ču i dom Faraonov.

1 Moj. 43:30

³ I reče Josif braći svojoj: Ja sam Josif; je li mi otac još u životu? Ali mu braća ne mogahu odgovoriti, jer se prepadoše od njega.

Dela 7:13

⁴ A Josif reče braći svojoj: Pristupite bliže k meni. I pristupiše; a on reče ja sam Josif brat vaš, kog prodadoste u Misir.

1 Moj. 37:28

⁵ A sada nemojte žaliti niti se kajati što me prodadoste ovamo, jer Bog mene posla pred vama radi života vašeg.

1 Moj. 50:20, 5 Moj. 23:14, 2 Sam. 16:10, Jov 5:19, Jov 39:3, Ps. 33:18, Ps. 37:18, Ps. 62:11, Ps. 73:1, Ps. 105:6, Isa. 40:2, Dela 4:24, 2 Kor. 2:7, Filim. 1:15, 2 Pet. 2:9

⁶ Jer je već dve godine dana glad u zemlji, a biće još pet godina, gde neće biti ni oranja ni žetve.

⁷ A Bog me posla pred vama, da vas sačuva na zemlji i da vam izbavi život izbavljenjem prevelikim.

⁸ I tako niste me vi opravili ovamo nego sam Bog, koji me postavi ocem Faraonu i gospodarem od svega doma njegovog i starešinom nad svom zemljom misirskom.

1 Moj. 41:43, Sud. 17:10, Jov 29:16

⁹ Vratite se brže k ocu mom i kažite mu: Ovako veli sin tvoj Josif: Bog me je postavio gospodarem svemu Misiru, hodi k meni, nemoj oklevati.

Dela 7:14

¹⁰ Sedećeš u zemlji gesemskoj i bićeš blizu mene, ti i sinovi tvoji i sinovi sinova tvojih, i ovce tvoje i goveda tvoja i šta je god tvoje.

1 Moj. 46:28, 1 Moj. 47:1

¹¹ I ja ću te hraniti onde, jer će još pet godina biti glad, da ne pogineš od gladi ti i dom tvoj i šta je god tvoje.

1 Tim. 5:4

¹² A eto vidite očima svojim, i brat moj Venijamin svojim očima, da vam ja iz usta govorim.

1 Moj. 42:23

¹³ Kažite ocu mom svu slavu moju u Misiru i šta ste god videli; pohitajte i dovedite ovamo oca mog.

4 Moj. 18:12, 4 Moj. 18:29, Dela 7:14

¹⁴ Tada pade oko vrata Venijaminu bratu svom i plaka. I Venijamin plaka o vratu njegovom.

1 Moj. 43:30, 1 Moj. 45:2, 1 Moj. 46:29

¹⁵ I izljubi svu braću svoju i isplaka se nad njima. Potom se braća njegova razgovarahu s njim.

¹⁶ I ču se glas u kući Faraonovoj, i rekoše: Dođoše braća Josifu. I milo bi Faraonu i slugama njegovim;

¹⁷ I reče Faraon Josifu: Kaži braći svojoj: Ovako učinite: natovarite magarce svoje, pa idite i vratite se u zemlju hanansku,

¹⁸ Pa uzmite oca svog i čeljad svoju, i dođite k meni, i daću vam najbolje što ima u zemlji misirskoj, i ješćete najbolje obilje ove zemlje.

1 Moj. 27:28

¹⁹ A ti im zapovedi: Ovako učinite: uzmite sa sobom iz zemlje misirske kola za decu svoju i za žene svoje, i povedite oca svog i dođite ovamo;

²⁰ A na pokućstvo svoje ne gledajte, jer šta ima najbolje u svoj zemlji misirskoj vaše je.

²¹ I sinovi Izrailjevi učiniše tako; i Josif im dade kola po zapovesti Faraonovoj; dade im i brašnjenice na put.

²² I svakome dade po dve haljine, a Venijaminu dade trista srebrnika i petore haljine.

1 Moj. 43:34

²³ A ocu svom posla još deset magaraca natovarenih najlepših stvari što ima u Misiru, i deset magarica natovarenih žita i hleba i jestiva ocu na put.

²⁴ Tako opravi braću svoju, i pođoše; i reče im: Nemojte se koriti putem.

²⁵ Tako se vratiše iz Misira, i dođoše u zemlju hanansku k Jakovu ocu svom.

²⁶ I javiše mu i rekoše: Još je živ Josif, i zapoveda nad svom zemljom misirskom. A u njemu srce prenemože, jer im ne verovaše.

Jov 29:24, Ps. 126:1, Lk. 24:11, Lk. 24:41

²⁷ Ali kad mu kazaše sve reči Josifove, koje im je Josif rekao, i vide kola, koja posla Josif po oca, tada ožive duh Jakova oca njihovog;

²⁸ I reče Izrailj: Dosta mi je kad je još živ sin moj Josif; idem da ga vidim dokle nisam umro.