Stari zavet - Prva knjiga Mojsijeva - Postanje - Glava 50

¹ Tada Josif pade na lice ocu svom, i plaka nad njim celujući ga.

1 Moj. 46:4, 2 Car. 13:14

² I zapovedi Josif slugama svojim lekarima da mirisima pomažu oca njegovog; i lekari pomazaše mirisima Izrailja.

2 Dn. 16:14, Mt. 26:12, Mk. 16:1

³ I navrši mu se četrdeset dana, jer toliko dana treba onim koje pomažu mirisima; i plakaše za njim Misirci sedamdeset dana.

4 Moj. 20:29, 5 Moj. 34:8

⁴ A kad prođoše žalosni dani, reče Josif domašnjima Faraonovim govoreći: Ako sam našao milost pred vama, govorite Faraonu i recite:

Jest. 4:2

⁵ Otac me je moj zakleo govoreći: Evo, ja ću skoro umreti; u grobu mom, koji iskopah u zemlji hananskoj, onde me pogrebi. Pa sada da idem da pogrebem oca svog, a posle ću opet doći.

2 Dn. 16:14, Isa. 22:16, Mt. 27:60

⁶ A Faraon mu reče: Idi, pogrebi oca svog kako te je zakleo.

⁷ I otide Josif da pogrebe oca svog; i s njim pođoše sve sluge Faraonove, starešine od doma njegovog i sve starešine od zemlje misirske.

⁸ I sav dom Josifov i braća njegova i dom oca njegovog; samo decu svoju i ovce svoje i goveda svoja ostaviše u zemlji gesemskoj.

⁹ A pođe s njim kola i konjanika toliko da beše vojska vrlo velika.

¹⁰ A kad dođoše na gumno Atadovo, koje je s one strane Jordana, plakaše onde mnogo i vrlo tužno; i Josif učini žalost za ocem svojim za sedam dana.

1 Sam. 31:13, Jov 2:13, Dela 8:2

¹¹ A ljudi iz one zemlje, Hananejci, kad videše plač na gumnu Atadovom, rekoše: U velikoj su žalosti Misirci. Zato prozvaše ono mesto s one strane Jordana Žalost misirska.

¹² I učiniše mu sinovi njegovi kako im beše zapovedio.

¹³ Odnesoše ga sinovi njegovi u zemlju hanansku, i pogreboše ga u pećini na njivi makpelskoj, koju kupi Avram da ima svoj grob u Efrona Hetejina prema Mamriji.

1 Moj. 23:16, 1 Moj. 23:17, Dela 7:16

¹⁴ I pogrebavši oca svog vrati se Josif u Misir i braća njegova i svi koji behu izašli s njim da pogrebu oca njegovog.

¹⁵ A braća Josifova videći gde im otac umre, rekoše: Može biti da se Josif srdi na nas, pa će nam se osvetiti za sve zlo što mu učinismo.

Jov 15:21

¹⁶ Zato poručiše Josifu: Otac tvoj zapovedi na samrti i reče:

¹⁷ Ovako kažite Josifu: Molim te, oprosti braći svojoj bezakonje i greh, što ti pakostiše; sada oprosti bezakonje slugama Boga oca tvog. A Josif zaplaka se kad mu to rekoše.

1 Moj. 49:25, Priče 28:13

¹⁸ Posle dođoše i braća njegova i padoše pred njim i rekoše: Evo smo sluge tvoje.

1 Moj. 37:7, 1 Moj. 37:10

¹⁹ A Josif im reče: Ne bojte se, zar sam ja mesto Boga?

5 Moj. 32:35, Rim. 12:19, Jev. 10:30

²⁰ Vi ste mislili zlo po me, ali je Bog mislio dobro, da učini šta se danas zbiva, da se sačuva u životu mnogi narod.

1 Moj. 45:5, 1 Moj. 45:7, Ps. 56:5, Isa. 10:7, Dela 3:13

²¹ Ne bojte se dakle; ja ću hraniti vas i vašu decu. Tako ih uteši i oslobodi.

1 Moj. 47:12, Mt. 5:44

²² Tako življaše Josif u Misiru s domom oca svog, i požive sto i deset godina.

²³ I vide Josif sinove Jefremove do trećeg kolena; i sinovi Mahira sina Manasijinog rodiše se i odrastoše na kolenima Josifovim.

1 Moj. 30:3, Jov 42:16

²⁴ I reče Josif braći svojoj: Ja ću skoro umreti; ali će vas zacelo Bog pohoditi, i izvešće vas iz ove zemlje u zemlju za koju se zakleo Avramu, Isaku i Jakovu.

1 Moj. 26:3, 1 Moj. 48:21, 2 Moj. 3:16, 4 Moj. 11:12, Jev. 11:22

²⁵ I zakle Josif sinove Izrailjeve i reče: Zaista će vas pohoditi Bog; a vi onda odnesite kosti moje odavde.

1 Moj. 47:29, 2 Moj. 13:19, Is.N. 24:32

²⁶ Potom umre Josif, a beše mu sto i deset godina; i pomazavši ga mirisima metnuše ga u kovčeg u Misiru.

Stari zavet - Prva knjiga Mojsijeva - Postanje - Glava 49

¹ Posle sazva Jakov sinove svoje i reče: Skupite se da vam javim šta će vam biti do posletka.

4 Moj. 24:14, 5 Moj. 4:30, 5 Moj. 33:1, Amos 3:7

² Skupite se i poslušajte, sinovi Jakovljevi, poslušajte Izrailja oca svog.

Ps. 34:11

³ Ruvime, ti si prvenac moj, krepost moja i početak sile moje; prvi gospodstvom i prvi snagom.

5 Moj. 21:17, Dela 7:8

⁴ Navro si kao voda; nećeš biti prvi; jer si stao na postelju oca svog i oskvrnio je legav na nju.

5 Moj. 27:20, 1 Dn. 5:1

⁵ Simeun i Levije, braća, mačevi su im oružje nepravdi.

1 Moj. 34:25, Priče 18:9

⁶ U tajne njihove da ne ulazi duša moja, sa zborom njihovim da se ne sastavlja slava moja; jer u gnevu svom pobiše ljude, i za svoje veselje pokidaše volove.

Ps. 26:9, Priče 1:15

⁷ Proklet da je gnev njihov, što beše nagao, i ljutina njihova, što beše žestoka; razdeliću ih po Jakovu, i rasuću ih po Izrailju.

Is.N. 21:1, 1 Dn. 4:24

⁸ Juda, tebe će hvaliti braća tvoja, a ruka će ti biti za vratom neprijateljima tvojim, i klanjaće ti se sinovi oca tvog.

5 Moj. 33:7, Sud. 1:2, 1 Dn. 5:2, 1 Dn. 28:4

⁹ Laviću Juda! S plena si se vratio, sine moj; spusti se i leže kao lav i kao ljuti lav; ko će ga probuditi?

4 Moj. 24:9, Mih. 5:8, Otk. 5:5

¹⁰ Palica vladalačka neće se odvojiti od Jude niti od nogu njegovih onaj koji postavlja zakon, dokle ne dođe Onaj kome pripada, i Njemu će se pokoravati narodi.

4 Moj. 24:17, 1 Dn. 5:2, Ps. 60:7, Ps. 108:8, Isa. 2:2, Isa. 11:1, Isa. 42:1, Isa. 42:4, Isa. 49:6, Isa. 55:4, Isa. 60:1, Jer. 30:21, Jezek. 21:32, Dan. 9:25, Agej 2:7, Mt. 21:9, Lk. 1:32, Lk. 2:30

¹¹ Veže za čokot magare svoje, i za plemenitu lozu mlade od magarice svoje; u vinu pere haljinu svoju i ogrtač svoj u soku od grožđa.

¹² Oči mu se crvene od vina i zubi bele od mleka.

¹³ Zavulon će živeti pokraj mora i gde pristaju lađe, a međa će mu biti do Sidona.

5 Moj. 33:18

¹⁴ Isahar je magarac jak u kostima, koji leži u toru,

¹⁵ I vide da je počivanje dobro i da je zemlja mila, sagnuće ramena svoja da nosi, i plaćaće danak.

¹⁶ Dan će suditi svom narodu, kao jedno između plemena Izrailjevih.

Sud. 13:2, Sud. 15:20

¹⁷ Dan će biti zmija na putu i guja na stazi, koja ujeda konja za kičicu, te pada konj na uznako.

Sud. 18:27

¹⁸ Gospode, Tebe čekam da me izbaviš.

Ps. 25:3, Ps. 25:5, Ps. 62:5, Ps. 130:5, Isa. 25:9, Isa. 40:31, Plač 3:26, Rim. 2:7, Filip. 3:20, Titu 2:13

¹⁹ A Gad, njega će vojska savladati; ali će najposle on nadvladati.

5 Moj. 33:20

²⁰ U Asira će biti obilata hrana, i on će davati slasti carske.

²¹ Neftalim je košuta puštena, i govoriće lepe reči.

²² Josif je rodna grana, rodna grana kraj izvora, kojoj se ogranci raširiše svrh zida.

Os. 13:15

²³ Ako ga i ucveliše ljuto i streljaše na nj, i biše mu neprijatelji strelci,

1 Moj. 37:24

²⁴ Opet osta jak luk njegov i ojačaše mišice ruku njegovih od ruku jakog Boga Jakovljevog, odakle posta pastir, kamen Izrailju,

2 Car. 13:16, Jov 29:20, Ps. 80:1, Ps. 132:2, Ps. 132:5, Isa. 28:16

²⁵ Od silnog Boga oca tvog, koji će ti pomagati, i od Svemogućeg, koji će te blagosloviti blagoslovima ozgo s neba, blagoslovima ozdo iz bezdana, blagoslovima od dojaka i od materice.

5 Moj. 33:13

²⁶ Blagoslovi oca tvog nadvisiše blagoslove mojih starih svrh brda večnih, neka budu nad glavom Josifovom i nad temenom odvojenog između braće.

²⁷ Venijamin je vuk grabljivi, jutrom jede lov, a večerom deli plen.

4 Moj. 23:24, Sud. 20:21, Sud. 20:25, Jest. 8:11, Jezek. 39:10, Zah. 14:1

²⁸ Ovo su dvanaest plemena Izrailjevih, i ovo im otac izgovori kad ih blagoslovi, svako blagoslovom njegovim blagoslovi ih.

²⁹ Potom im zapovedi i reče im: Kad se priberem k rodu svom, pogrebite me kod otaca mojih u pećini koja je na njivi Efrona Hetejina,

1 Moj. 15:15, 1 Moj. 25:8, 1 Moj. 47:30, 1 Moj. 50:13, 2 Sam. 19:32

³⁰ U pećini koja je na njivi makpelskoj prema Mamriji u zemlji hananskoj, koju kupi Avram s njivom u Efrona Hetejina da ima svoj grob.

1 Moj. 23:16, 1 Moj. 23:17

³¹ Onde pogrebe Avrama i Saru ženu njegovu, onde pogreboše Isaka i Reveku ženu njegovu, i onde pogreboh Liju.

1 Moj. 23:19, 1 Moj. 25:9, 1 Moj. 35:29

³² A kupljena je njiva i pećina na njoj u sinova Hetovih.

³³ A kad izgovori Jakov zapovesti sinovima svojim, diže noge svoje na postelju, i umre, i pribran bi k rodu svom.

Stari zavet - Prva knjiga Mojsijeva - Postanje - Glava 48

¹ Posle javiše Josifu: Eno, otac ti je bolestan. A on povede sa sobom dva sina svoja, Manasiju i Jefrema.

² I javiše Jakovu i rekoše: Evo sin tvoj Josif ide k tebi. A Izrailj se okrepi, te sede na postelji svojoj.

³ I reče Jakov Josifu: Bog Svemogući javi se meni u Luzu u zemlji hananskoj, i blagoslovi me;

1 Moj. 28:13, 1 Moj. 28:19, 1 Moj. 35:6, 1 Moj. 35:9, 1 Moj. 35:11

⁴ I reče mi: Učiniću te da narasteš i namnožiš se; i učiniću od tebe mnoštvo naroda, i daću zemlju ovu semenu tvom nakon tebe da je njihova do veka.

1 Moj. 17:8

⁵ Sada dakle dva sina tvoja, što ti se rodiše u zemlji misirskoj pre nego dođoh k tebi u Misir, moji su, Jefrem i Manasija kao Ruvim i Simeun neka budu moji.

1 Moj. 41:50, 1 Moj. 46:20, Is.N. 13:7, Is.N. 14:4, Jezek. 47:13

⁶ A deca koju rodiš posle njih, neka budu tvoja i neka se po imenu braće svoje zovu u nasledstvu svom.

⁷ Jer kad se vratih iz Padana, umre mi Rahilja u zemlji hananskoj na putu, kad beše još malo do Efrate; i pogreboh je na putu u Efratu, a to je Vitlejem.

1 Moj. 35:19

⁸ A vide Izrailj sinove Josifove, reče: Ko su ovi?

⁹ A Josif reče ocu svom: Moji sinovi, koje mi Bog dade ovde. A on reče: Dovedi ih k meni, da ih blagoslovim.

1 Moj. 27:4, 1 Moj. 35:5

¹⁰ A oči behu Izrailju otežale od starosti, te ne mogaše dobro videti. A kad mu ih privede, celiva ih i zagrli.

1 Moj. 27:1, 1 Moj. 27:27

¹¹ I reče Izrailj Josifu: Nisam mislio da ću videti lice tvoje; a gle, Bog mi dade da vidim i porod tvoj.

1 Moj. 45:26

¹² A Josif odmače ih od kolena njegovih i pokloni se licem do zemlje.

¹³ Pa ih uze Josif obojicu, Jefrema sebi s desne strane a Izrailju s leve, Manasiju pak sebi s leve strane a Izrailju s desne; i tako ih primače k njemu.

¹⁴ A Izrailj pruživši desnu ruku svoju metnu je na glavu Jefremu mlađem, a levu na glavu Manasiji, tako namestivši ruke navlaš, ako i jeste Manasija bio prvenac.

Jev. 11:21

¹⁵ I blagoslovi Josifa govoreći: Bog, kome su svagda ugađali oci moji Avram i Isak, Bog, koji me je hranio od kako sam postao do današnjeg dana,

Jev. 11:21

¹⁶ Anđeo, koji me je izbavljao od svakog zla, da blagoslovi decu ovu, i da se po mom imenu i po imenu otaca mojih Avrama i Isaka prozovu, i da se kao ribe namnože na zemlji!

1 Moj. 28:15, Amos 9:12, Dela 15:17

¹⁷ A Josif kad vide gde otac metnu desnu ruku svoju na glavu Jefremu, ne bi mu milo, pa uhvati za ruku oca svog da je premesti s glave Jefremove na glavu Manasijinu.

1 Moj. 48:14

¹⁸ I reče Josif ocu svom: Ne tako, oče; ovo je prvenac, metni desnicu njemu na glavu.

¹⁹ Ali otac njegov ne hte, nego reče: Znam, sine, znam; i od njega će postati narod, i on će biti velik; ali će mlađi brat njegov biti veći od njega, i seme će njegovo biti veliko mnoštvo naroda.

4 Moj. 2:19, 5 Moj. 33:17, Is.N. 17:17

²⁰ I blagoslovi ih u onaj dan i reče: Tobom će Izrailj blagosiljati govoreći: Bog da te učini kao Jefrema i kao Manasiju. Tako postavi Jefrema pred Manasiju.

Ruta 4:11

²¹ Posle reče Izrailj Josifu: Evo ja ću skoro umreti; ali će Bog biti s vama i odvešće vas opet u zemlju otaca vaših.

1 Moj. 50:24

²² I ja ti dajem jedan deo više nego braći tvojoj, koji uzeh iz ruku amorejskih mačem svojim i lukom svojim.

1 Moj. 34:28, Is.N. 17:14, Is.N. 24:32, 1 Dn. 5:2, Jn. 4:5

Stari zavet - Prva knjiga Mojsijeva - Postanje - Glava 47

¹ I otišavši Josif javi Faraonu i reče: Otac moj i braća moja s ovcama svojim i s govedima svojim i sa svim što imaju dođoše iz zemlje hananske, i evo ih u zemlji gesemskoj.

1 Moj. 45:10, 1 Moj. 46:28, 1 Moj. 46:31

² I uzevši nekolicinu braće svoje, pet ljudi, izvede ih pred Faraona.

Dela 7:13

³ A Faraon reče braći njegovoj: Kakvu radnju radite? A oni rekoše Faraonu: Pastiri su sluge tvoje, i mi i naši stari.

1 Moj. 46:33, Jona 1:8

⁴ Još rekoše Faraonu: Dođosmo da živimo kao došljaci u ovoj zemlji, jer nema paše za stoku tvojih sluga, jer je velika glad u zemlji hananskoj; a sada dopusti da žive u zemlji gesemskoj sluge tvoje.

1 Moj. 15:13, 1 Moj. 43:1, 1 Moj. 46:34, 5 Moj. 26:5, Ps. 105:23, Isa. 52:4, Dela 7:11

⁵ A Faraon reče Josifu: Otac tvoj i braća tvoja dođoše k tebi;

⁶ U tvojoj je vlasti zemlja misirska; na najboljem mestu u ovoj zemlji naseli oca svog i braću svoju, neka žive u zemlji gesemskoj; i ako koje znaš između njih da su vredni ljudi, postavi ih nad mojom stokom.

1 Moj. 20:15, 1 Moj. 47:4, 1 Car. 11:28, Priče 12:24, Priče 22:29

⁷ Posle dovede Josif i Jakova oca svog i izvede ga pred Faraona, i blagoslovi Jakov Faraona.

1 Moj. 47:10

⁸ A Faraon reče Jakovu: Koliko ti ima godina?

⁹ Odgovori Jakov Faraonu: Meni ima sto i trideset godina, kako sam došljak. Malo je dana života mog i zli su bili, niti stižu vek otaca mojih, koliko su oni živeli.

1 Moj. 25:7, 1 Moj. 35:28, 1 Moj. 47:28, Jov 7:7, Jov 14:1, Ps. 39:12, Ps. 102:3, Ps. 119:19, Priče 15:15, Prop. 2:23, 2 Kor. 5:6, Jev. 11:9, Jak. 4:14, 1 Pet. 1:24, 1 Pet. 2:11

¹⁰ I blagosloviv Jakov Faraona otide od Faraona.

¹¹ A Josif naseli oca svog i braću svoju, i dade im dobro u zemlji misirskoj na najboljem mestu te zemlje, u zemlji rameskoj, kao što zapovedi Faraon.

1 Moj. 47:27, 2 Moj. 1:11, 2 Moj. 12:37

¹² I hranjaše Josif hlebom oca svog i braću svoju i sav dom oca svog do najmanjeg.

2 Moj. 20:12, Priče 10:1

¹³ Ali nesta hleba u svoj zemlji, jer glad beše vrlo velika, i uzmuči se zemlja misirska i zemlja hananska od gladi.

1 Moj. 41:30, Dela 7:11

¹⁴ I pokupi Josif sve novce što se nalažahu po zemlji misirskoj i po zemlji hananskoj za žito, koje kupovahu, i slagaše novce u kuću Faraonovu.

1 Moj. 41:56

¹⁵ A kad nesta novca u zemlji misirskoj i u zemlji hananskoj, stadoše svi Misirci dolaziti k Josifu govoreći: Daj nam hleba; zašto da mremo kod tebe, što novaca nema?

1 Moj. 47:19

¹⁶ A Josif im govoraše: Dajte stoku svoju, pa ću vam dati hleba za stoku, kad je nestalo novca.

¹⁷ I dovođahu stoku svoju k Josifu, i Josif im davaše hleba za konje i za ovce i za goveda i za magarce. Tako ih prehrani onu godinu hlebom za svu stoku njihovu.

¹⁸ A kad prođe ona godina, stadoše opet dolaziti k njemu druge godine govoreći: Ne možemo tajiti od gospodara svog, ali je novaca nestalo, i stoka koju imasmo u našeg je gospodara; i nije ostalo ništa da donesemo gospodaru svom osim telesa naših i njiva naših.

¹⁹ Zašto da mremo na tvoje oči? Evo i nas i naših njiva; kupi nas i njive naše za hleb, da s njivama svojim budemo robovi Faraonu, i daj žita da ostanemo živi i ne pomremo i da zemlja ne opusti.

²⁰ Tako pokupova Josif Faraonu sve njive u Misiru, jer Misirci prodavahu svaki svoju njivu, kad glad uze jako maha među njima. I zemlja posta Faraonova.

²¹ A narod preseli u gradove od jednog kraja Misira do drugog.

²² Samo ne kupi svešteničke njive; jer Faraon odredi deo sveštenicima, i hranjahu se od svog dela, koji im dade Faraon, te ne prodaše svojih njiva.

1 Moj. 47:26, Jezd. 7:24

²³ A Josif reče narodu: Evo kupih danas vas i njive vaše Faraonu; evo vam seme, pa zasejte njive.

²⁴ A šta bude roda, daćete peto Faraonu, a četiri dela neka budu vama za seme po njivama i za hranu vama i onima koji su po kućama vašim i za hranu deci vašoj.

²⁵ A oni rekoše: Ti si nam život sačuvao; neka nađemo milost pred gospodarem svojim da budemo robovi Faraonu.

1 Moj. 33:15

²⁶ I postavi Josif zakon do današnjeg dana za njive misirske da se daje peto Faraonu; samo njive svešteničke ne postaše Faraonove.

1 Moj. 47:22

²⁷ A deca Izrailjeva življahu u zemlji misirskoj u kraju gesemskom, i držahu ga, i narodiše se i namnožiše se veoma.

1 Moj. 12:2, 1 Moj. 15:13, 1 Moj. 17:6, 1 Moj. 18:18, 1 Moj. 26:4, 1 Moj. 46:3, 1 Moj. 47:11, 2 Moj. 1:7, 5 Moj. 26:5, Ps. 105:24, Dela 7:17

²⁸ I Jakov požive u zemlji misirskoj sedamnaest godina; a svega bi Jakovu sto i četrdeset i sedam godina.

²⁹ A kad se približi vreme Izrailju da umre, dozva sina svog Josifa, i reče mu: Ako sam našao milost pred tobom, metni ruku svoju pod stegno moje, i učini mi milost i veru, nemoj me pogrepsti u Misiru;

1 Moj. 24:2, 1 Moj. 24:49, 1 Moj. 50:5, 1 Moj. 50:25, 5 Moj. 31:14, 1 Car. 2:1

³⁰ Nego neka ležim kod otaca svojih; i ti me odnesi iz Misira i pogrebi me u grobu njihovom. A on reče: Učiniću kako si kazao.

1 Moj. 23:2, 1 Moj. 23:17, 1 Moj. 25:9, 1 Moj. 35:29, 1 Moj. 49:29, 1 Moj. 50:5, 1 Moj. 50:13, 2 Sam. 19:37, Dela 7:16, Jev. 11:21, Jev. 11:22

³¹ I reče mu Jakov: Zakuni mi se. I on mu se zakle. I pokloni se Izrailj preko uzglavlja od odra svog.

1 Moj. 48:2, 1 Car. 1:47, Jev. 11:21

Stari zavet - Prva knjiga Mojsijeva - Postanje - Glava 46

¹ Tada pođe Izrailj sa svim šta imaše, i došav u Virsaveju prinese žrtvu Bogu oca svog Isaka.

1 Moj. 21:31, 1 Moj. 26:24, 1 Moj. 28:13, 1 Moj. 31:42

² I Bog reče Izrailju noću u utvari: Jakove! Jakove! A on odgovori: Evo me.

1 Moj. 15:1, Jov 33:14

³ I Bog mu reče: Ja sam Bog, Bog oca tvog; ne boj se otići u Misir; jer ću onde načiniti od tebe narod velik.

1 Moj. 12:2, 1 Moj. 28:13, 2 Moj. 1:7, 2 Moj. 1:9, 5 Moj. 26:5

⁴ Ja ću ići s tobom u Misir, i ja ću te odvesti onamo, i Josif će metnuti ruku svoju na oči tvoje.

1 Moj. 15:16, 1 Moj. 28:15, 1 Moj. 48:21, 1 Moj. 50:1, 1 Moj. 50:13, 2 Moj. 3:8

⁵ I pođe Jakov od Virsaveje; i sinovi Izrailjevi posadiše Jakova, oca svog i decu svoju i žene svoje na kola koja posla Faraon po nj.

1 Moj. 15:13, Dela 7:15

⁶ I uzeše stoku svoju i blago svoje što behu stekli u zemlji hananskoj; i dođoše u Misir Jakov i sva porodica njegova.

4 Moj. 20:15, 5 Moj. 26:5, Is.N. 24:4, Ps. 105:23, Isa. 52:4

⁷ Sinove svoje i sinove sinova svojih, kćeri svoje i kćeri sinova svojih, i svu porodicu svoju dovede sa sobom u Misir.

⁸ A ovo su imena dece Izrailjeve što dođoše u Misir: Jakov i sinovi njegovi. Prvenac Jakovljev Ruvim;

2 Moj. 1:1, 2 Moj. 6:14, 4 Moj. 26:5, 1 Dn. 5:1

⁹ I sinovi Ruvimovi: Enoh, Faluj, Esron i Harmija.

¹⁰ A sinovi Simeunovi: Jemuilo, Jamin, Aod, Jahin, Soar i Saul, sin jedne Hananejke.

2 Moj. 6:15, 1 Dn. 4:24

¹¹ Sinovi Levijevi: Girson, Kat i Merarije.

¹² Sinovi Judini: Ir, Avnan, Silom, Fares i Zara; a umrli behu Ir i Avnan u zemlji hananskoj, ali behu sinovi Faresovi Esrom i Jemuilo.

1 Moj. 38:3, 1 Moj. 38:29, 1 Dn. 2:5

¹³ Sinovi Isaharovi: Tola, Fuva, Jov, i Simron.

¹⁴ Sinovi Zavulonovi: Sered, Alon, i Ahojilo.

¹⁵ To su sinovi Lijini, koje rodi Jakovu u Padan-Aramu, i jošte Dina kći njegova. Svega duša, sinova njegovih i kćeri njegovih beše trideset i tri.

¹⁶ Sinovi Gadovi: Sifon, Agije, Sunije, Esvon, Irije, Arodije i Arilije.

4 Moj. 26:15

¹⁷ Sinovi Asirovi: Jemna, Jesva, Jesvija i Verija, i sestra njihova Sara. A sinovi Verijini Hovor i Melhilo.

1 Dn. 7:30

¹⁸ To su sinovi Zelfe, koju dade Lavan Liji kćeri svojoj, i ona ih rodi Jakovu, šesnaest duša.

1 Moj. 30:10

¹⁹ A sinovi Rahilje žene Jakovljeve: Josif i Venijamin.

²⁰ A Josifu se rodiše u Misiru od Asenete, kćeri Potifere sveštenika onskog: Manasija i Jefrem.

1 Moj. 41:50

²¹ A sinovi Venijaminovi: Vela, Veher, Asvil, Gira, Naman, Ihije, Ros, Mupim, Upim i Arad.

4 Moj. 26:38, 1 Dn. 7:6, 1 Dn. 7:12, 1 Dn. 8:1

²² To su sinovi Rahiljini što se rodiše Jakovu, svega četrnaest duša.

²³ I sin Danov: Asom.

1 Dn. 7:12

²⁴ A sinovi Neftalimovi: Asilo, Gunije, Jeser i Silim.

²⁵ To su sinovi Vale, koju dade Lavan Rahilji kćeri svojoj i ona ih rodi Jakovu; svega sedam duša.

1 Moj. 29:29, 1 Moj. 30:5, 1 Moj. 30:7

²⁶ A svega duša što dođoše s Jakovom u Misir, a izađoše od bedara njegovih, osim žena sinova Jakovljevih, svega duša beše šezdeset i šest.

2 Moj. 1:5

²⁷ I dva sina Josifova koji mu se rodiše u Misiru; svega dakle duša doma Jakovljevog, što dođoše u Misir, beše sedamdeset.

5 Moj. 10:22, Dela 7:14

²⁸ A Judu posla Jakov napred k Josifu, da mu javi da izađe preda nj u Gesem. I dođoše u zemlju gesemsku.

1 Moj. 31:21

²⁹ A Josif upreže u kola svoja, i izađe na susret Izrailju ocu svom u Gesem; i kad ga vide Jakov, pade mu oko vrata, i plaka dugo o vratu njegovom.

1 Moj. 37:9, 1 Moj. 43:30, 1 Moj. 45:2

³⁰ I reče Izrailj Josifu: Sada ne marim umreti kad sam te video da si jošte živ.

Lk. 2:29

³¹ A Josif reče braći svojoj i domu oca svog: Idem da javim Faraonu; ali ću mu kazati: Braća moja i dom oca mog iz zemlje hananske dođoše k meni;

1 Moj. 47:1

³² A ti su ljudi pastiri i svagda su se bavili oko stoke, i dovedoše ovce svoje i goveda svoja i šta god imaju.

³³ A kad vas Faraon dozove, reći će vam: Kakvu radnju radite?

1 Moj. 47:2

³⁴ A vi kažite: Pastiri su bile sluge tvoje od mladosti, i mi i stari naši; da biste ostali u zemlji gesemskoj; jer su Misircima svi pastiri nečisti.

1 Moj. 30:35, 1 Moj. 34:5, 1 Moj. 37:12, 2 Moj. 8:26

Stari zavet - Prva knjiga Mojsijeva - Postanje - Glava 45

¹ Tada Josif ne mogući se uzdržati pred ostalima koji stajahu oko njega, povika: Izađite svi napolje. Tako ne osta niko kod njega kad se Josif pokaza braći svojoj.

² Pa briznu plakati tako da čuše Misirci, ču i dom Faraonov.

1 Moj. 43:30

³ I reče Josif braći svojoj: Ja sam Josif; je li mi otac još u životu? Ali mu braća ne mogahu odgovoriti, jer se prepadoše od njega.

Dela 7:13

⁴ A Josif reče braći svojoj: Pristupite bliže k meni. I pristupiše; a on reče ja sam Josif brat vaš, kog prodadoste u Misir.

1 Moj. 37:28

⁵ A sada nemojte žaliti niti se kajati što me prodadoste ovamo, jer Bog mene posla pred vama radi života vašeg.

1 Moj. 50:20, 5 Moj. 23:14, 2 Sam. 16:10, Jov 5:19, Jov 39:3, Ps. 33:18, Ps. 37:18, Ps. 62:11, Ps. 73:1, Ps. 105:6, Isa. 40:2, Dela 4:24, 2 Kor. 2:7, Filim. 1:15, 2 Pet. 2:9

⁶ Jer je već dve godine dana glad u zemlji, a biće još pet godina, gde neće biti ni oranja ni žetve.

⁷ A Bog me posla pred vama, da vas sačuva na zemlji i da vam izbavi život izbavljenjem prevelikim.

⁸ I tako niste me vi opravili ovamo nego sam Bog, koji me postavi ocem Faraonu i gospodarem od svega doma njegovog i starešinom nad svom zemljom misirskom.

1 Moj. 41:43, Sud. 17:10, Jov 29:16

⁹ Vratite se brže k ocu mom i kažite mu: Ovako veli sin tvoj Josif: Bog me je postavio gospodarem svemu Misiru, hodi k meni, nemoj oklevati.

Dela 7:14

¹⁰ Sedećeš u zemlji gesemskoj i bićeš blizu mene, ti i sinovi tvoji i sinovi sinova tvojih, i ovce tvoje i goveda tvoja i šta je god tvoje.

1 Moj. 46:28, 1 Moj. 47:1

¹¹ I ja ću te hraniti onde, jer će još pet godina biti glad, da ne pogineš od gladi ti i dom tvoj i šta je god tvoje.

1 Tim. 5:4

¹² A eto vidite očima svojim, i brat moj Venijamin svojim očima, da vam ja iz usta govorim.

1 Moj. 42:23

¹³ Kažite ocu mom svu slavu moju u Misiru i šta ste god videli; pohitajte i dovedite ovamo oca mog.

4 Moj. 18:12, 4 Moj. 18:29, Dela 7:14

¹⁴ Tada pade oko vrata Venijaminu bratu svom i plaka. I Venijamin plaka o vratu njegovom.

1 Moj. 43:30, 1 Moj. 45:2, 1 Moj. 46:29

¹⁵ I izljubi svu braću svoju i isplaka se nad njima. Potom se braća njegova razgovarahu s njim.

¹⁶ I ču se glas u kući Faraonovoj, i rekoše: Dođoše braća Josifu. I milo bi Faraonu i slugama njegovim;

¹⁷ I reče Faraon Josifu: Kaži braći svojoj: Ovako učinite: natovarite magarce svoje, pa idite i vratite se u zemlju hanansku,

¹⁸ Pa uzmite oca svog i čeljad svoju, i dođite k meni, i daću vam najbolje što ima u zemlji misirskoj, i ješćete najbolje obilje ove zemlje.

1 Moj. 27:28

¹⁹ A ti im zapovedi: Ovako učinite: uzmite sa sobom iz zemlje misirske kola za decu svoju i za žene svoje, i povedite oca svog i dođite ovamo;

²⁰ A na pokućstvo svoje ne gledajte, jer šta ima najbolje u svoj zemlji misirskoj vaše je.

²¹ I sinovi Izrailjevi učiniše tako; i Josif im dade kola po zapovesti Faraonovoj; dade im i brašnjenice na put.

²² I svakome dade po dve haljine, a Venijaminu dade trista srebrnika i petore haljine.

1 Moj. 43:34

²³ A ocu svom posla još deset magaraca natovarenih najlepših stvari što ima u Misiru, i deset magarica natovarenih žita i hleba i jestiva ocu na put.

²⁴ Tako opravi braću svoju, i pođoše; i reče im: Nemojte se koriti putem.

²⁵ Tako se vratiše iz Misira, i dođoše u zemlju hanansku k Jakovu ocu svom.

²⁶ I javiše mu i rekoše: Još je živ Josif, i zapoveda nad svom zemljom misirskom. A u njemu srce prenemože, jer im ne verovaše.

Jov 29:24, Ps. 126:1, Lk. 24:11, Lk. 24:41

²⁷ Ali kad mu kazaše sve reči Josifove, koje im je Josif rekao, i vide kola, koja posla Josif po oca, tada ožive duh Jakova oca njihovog;

²⁸ I reče Izrailj: Dosta mi je kad je još živ sin moj Josif; idem da ga vidim dokle nisam umro.

Stari zavet - Prva knjiga Mojsijeva - Postanje - Glava 44

¹ I zapovedi Josif čoveku što upravljaše kućom njegovom govoreći: Naspi ovim ljudima u vreće žita koliko mogu poneti, i svakome u vreću metni ozgo novce njegove.

² I čašu moju, čašu srebrnu, metni najmlađem u vreću odozgo i novce za njegovo žito. I učini kako mu Josif reče.

³ A ujutru kad svanu, otpustiše ljude s magarcima njihovim.

⁴ A kad izađoše iz mesta i još ne behu daleko, reče Josif čoveku što upravljaše kućom njegovom: Ustani, idi brže za onim ljudima, i kad ih stigneš reci im: Zašto vraćate zlo za dobro?

⁵ Nije li to čaša iz koje pije moj gospodar? I neće li po njoj zacelo poznati kakvi ste? Zlo ste radili što ste to učinili.

1 Moj. 44:15

⁶ I on ih stiže, i reče im tako.

⁷ A oni mu rekoše: Zašto govoriš, gospodaru, takve reči? Sačuvaj Bože da sluge tvoje učine takvo šta!

1 Sam. 20:2

⁸ Eno smo ti doneli natrag iz zemlje hananske novce koje nađosmo ozgo u vrećama svojim, pa kako bismo ukrali iz kuće gospodara tvog srebro ili zlato?

1 Moj. 43:21

⁹ U kog se između sluga tvojih nađe, onaj neka pogine, i svrh toga mi ćemo biti robovi gospodaru mom.

1 Moj. 31:32

¹⁰ A on reče: Neka bude kako rekoste; ali u koga se nađe, onaj da mi bude rob, a vi ostali nećete biti krivi.

¹¹ I brže poskidaše svi na zemlju vreće svoje, i razrešiše svaki svoju vreću.

¹² A on stade tražiti počevši od najstarijeg, i kad dođe na najmlađeg, nađe se čaša u vreći Venijaminovoj.

¹³ Tada razdreše haljine svoje, i natovarivši svaki svoj tovar na svog magarca vratiše se u grad.

1 Moj. 37:29, 1 Moj. 37:34, 4 Moj. 14:6, 2 Sam. 1:11

¹⁴ I dođe Juda s braćom svojom Josifu u kuću, dok on još beše kod kuće, i padoše pred njim na zemlju.

1 Moj. 37:7

¹⁵ A Josif im reče: Šta ste to učinili? Zar niste znali da čovek kao što sam ja može zacelo doznati?

2 Sam. 14:19

¹⁶ Tada reče Juda: Šta da ti kažemo, gospodaru? Šta da govorimo? Kako li da se pravdamo? Bog je otkrio zločinstvo tvojih sluga. Evo, mi smo svi robovi tvoji, gospodaru, i mi i ovaj u koga se našla čaša.

1 Moj. 44:9, Jov 39:37

¹⁷ A Josif reče: Bože sačuvaj! Neću ja to; u koga se našla čaša on neka mi bude rob, a vi idite s mirom ocu svom.

Is.N. 22:29, Is.N. 24:16, 1 Sam. 12:23, 1 Sam. 14:45, 1 Sam. 20:2, Jov 27:5, Priče 17:15, Lk. 20:16, Rim. 3:4, Rim. 3:6, Rim. 3:31, Rim. 6:2, Rim. 6:15, Rim. 7:7, Rim. 7:13, Rim. 9:14, Rim. 11:1, Rim. 11:11

¹⁸ Ali Juda pristupiv k njemu reče: Čuj me, gospodaru; dopusti da progovori sluga tvoj gospodaru svom, i neka se gnev tvoj ne raspali na slugu tvog, jer si ti kao sam Faraon.

1 Moj. 18:30, 1 Moj. 18:32, 1 Moj. 41:40, Priče 19:12

¹⁹ Gospodar moj zapita sluge svoje govoreći: Imate li oca ili brata?

²⁰ A mi rekosmo gospodaru svom: Imamo starog oca i brata najmlađeg, koji mu se rodi u starosti; a njegov je brat umro, i on osta sam od matere svoje, i otac ga pazi.

1 Moj. 37:3

²¹ A ti reče slugama svojim: Dovedite mi ga da vidim svojim očima.

1 Moj. 42:15, 1 Moj. 42:20

²² I rekosmo gospodaru svom: Neće moći dete ostaviti oca svog; da ostavi oca svog, odmah će otac umreti.

²³ A ti reče slugama svojim: Ako ne dođe brat vaš najmlađi, nećete videti lice moje.

1 Moj. 42:20, 1 Moj. 43:3, 1 Moj. 43:5

²⁴ A kad se vratismo k sluzi tvom a ocu mom, kazasmo mu reči gospodara mog.

²⁵ Posle reče nam otac: Idite opet, kupite nam hrane.

1 Moj. 43:2

²⁶ A mi rekosmo: Ne možemo ići, osim ako bude brat naš najmlađi s nama, onda ćemo ići, jer ne možemo videti lica onog čoveka, ako ne bude s nama brat naš najmlađi.

²⁷ A sluga tvoj, otac moj, reče nam: Znate da mi je žena rodila dva sina.

1 Moj. 46:19

²⁸ I jedan od njih otide od mene, i rekoh: Zacelo ga je raskinula zverka; i do sada ga ne videh.

1 Moj. 37:33

²⁹ Ako i ovog odvedete od mene i zadesi ga kako zlo, svalićete me starog u grob s tugom.

1 Moj. 42:36, 1 Moj. 42:38

³⁰ Pa sada da otidem k sluzi tvom, ocu svom, a ovo dete da ne bude s nama, kako je duša onog vezana za dušu ovog,

1 Sam. 18:1

³¹ Umreće kad vidi da nema deteta, te će sluge tvoje svaliti starog slugu tvog, a oca svog, s tugom u grob.

1 Moj. 42:38

³² A tvoj se sluga podjemčio za dete ocu svom rekavši: Ako ti ga ne dovedem natrag, da sam kriv ocu svom do veka.

1 Moj. 43:9

³³ Zato neka sluga tvoj ostane mesto deteta, da bude rob gospodaru mom, a dete neka ide s braćom svojom.

2 Moj. 32:32

³⁴ Jer kako bih se vratio k ocu svom bez deteta, da gledam jade koji bi mi oca zadesili?